Bez planktona nema života

Lanac ishrane je najbolji primer međusobne zavisnosti u prirodi. Morski lanac ishrane je tako, na primer, od ključne važnosti za okeane i zavisi od njegovih najsitnijih stanovnika – planktona. Ekološke promene i ljudske aktivnosti ga, međutim, ugrožavaju, a time je ugrožen i život svih morskih životinja. Prema rezultatima nedavno objavljenog istraživanja, količina srdela i inćuna u Sredozemnom moru drastično se smanjila. Istovremeno se na obalama Kalifornije morski lavovi bore za hranu. I jedan i drugi primer pokazuju kako jedna mala karika u lancu ishrane može da utiče na sve ostale.

Još se ne zna hoće li i kako neka vrsta da se prilagodi novonastalim uslovima, ali već sada je izvesno da morski lanac ishrane prolazi kroz drastične promene. A planktoni pritom igraju ključnu ulogu. „Ako se nešto dogodi planktonima, istog trenutka će doći do domin-efekta“, objašnjava za DW Ivan Najdžekerken sa australijskog univerziteta u Adelejdu.

Manje planktona, manje ribe

Planktoni su sitni organizmi koji plutaju u moru i čine osnovu morskog lanca ishrane jer i svojim kvalitetom i kvantitetom utiču na njega. „Ako količina planktona ostane ista, ali se smanji njegova hranjivost, iduća životinja u lancu ishrane će postati manja i slabija“, kaže Kler Saro, naučnica sa francuskog Instituta za istraživanje mora. Saro objašnjava da nije lako utvrditi zašto planktoni doživljavaju promene: „Ali postoje tri glavna razloga: temperatura vode, manjak hranjivih sastojaka ili zagađenje.“

U studiji objavljenoj u časopisu „Global čejndž bajolodži“ procenjuje se da bi rast temperature vode u okeanima prouzrokovan globalnim zagrevanjem mogao da do kraja ovoga veka smanji populaciju fitoplanktona i zooplanktona za šest do 11 odsto.

Kako objašnjava Saro, planktoni uzimaju hranu koja u more dolazi iz reka i nošena vetrom, pa promene u prirodi prouzrokovane klimatskim promenama mogu takođe da dovedu do smanjenja kvaliteta planktona.

Treća opcija – zagađenje – najvećim delom je rezultat ljudskih aktivnosti.

Reprodukcija umjesto rasta

„Srdele i inćuni se sada hrane novim, manje kaloričnim vrstama planktona i to je verovatno razlog smanjenja njihove biomase“, ukazuje Saro.

U zadnjih deset godina biomasa sardina i inćuna u Sredozemnom moru smanjila se sa 200.000 tona na 67.000 tona. Saro dalje objašnjava da nestanak onih vrsta planktona kojima su se ribe u prošlosti hranile dovodi do toga da one počinju da jedu manje hranjive vrste planktona. Njen tim je došao do zaključka da se ribe s manjim rezervama energije pojačano razmnožavaju umesto da rastu i duže žive.

Taj zaključak nije iznenadio francuski istraživački tim jer životinje i inače, kada osećaju da su ugrožene, najpre energiju ulažu u reprodukciju. Rezultat toga je činjenica da srdele i inćuni danas u proseku žive oko dve godine, a pre su živeli i do šest godina.

Populacija srdela i inćuna smanjila se u proteklih deset godina i s druge strane sveta – na pacifičkoj obali Kalifornije. I to, kako se tvrdi u gore spomenutoj studiji, takođe zbog izumiranja i promene planktona. Tamo su naučnici uočili i da se morski lavovi bore protiv manjka hrane. Ženke se hrane manje hranjivom hranom pa je i hrana koju dobiva njihova mladunčad slabije hranjive vrednosti. Odrasli morski lavovi mogu da prežive i sa manje kaloričnom hranom, ali mladunčad verovatno ne, smatraju naučnici.

Suviše brze promene

Profesor biologije Ivan Najdželkerken kaže da životinje teoretski mogu da se prilagođavaju, pa i promeni hrane, kao što su to radile već milionima godina, ali da je razlika u tempu u kojemu se promene sada događaju. U prošlosti su razne vrste mogle postupno da se prilagođavaju i da stečene promene prenose na iduće generacije: „Ali danas se promene događaju toliko brzo da verovatno neće imati dovoljno vremena da im se prilagode.“

Za Kler Saro ključ scenarija za budućnost leži u razlogu promena u populaciji planktona: „Ako su tome razlog prirodne promene u strujanjima vazduha i vetrovima, onda bi situacija mogla ponovo da se stabilizuje.“ Ali ako su glavni problem ljudske aktivnosti i globalno zagrevanje, situacija će se čak dodatno pogoršati. Uzročnici zagađenja ostaju vrlo dugo u eko-sistemu, upozorava Saro. Ona strahuje da bi šteta mogla da bude nepopravljiva čak i da ovog trenutka preduzmemo sve potrebne mere za zaustavljanje klimatskih promena.