Bez pitanja, bez odgovora
11. jul 2018.
Bila je to groteskna scena. U ponedeljak, na dan otvaranja samita o Zapadnom Balkanu na istoku Londona, nije bilo domaćina – britanskog šefa diplomatije. Boris Džonson je imao važnijeg posla. Ministar je nekoliko kilometara zapadnije pisao otkaz svojoj šefici, premijerki Terezi Mej.
Džonsonova ostavka je tako zasenila najvažniji sastanak za Zapadni Balkan i pre nego što je on počeo i u prvi plan gurnula Bregzit. Umesto osvežavajućeg povetarca s jugoistoka Europe, u Londonu je zavladala sumorna atmosfera.
Jedno od pitanja koja su počela kolati kongresnim centrom The Chrystal: kako jedna zemlja poput Velike Britanije može uopšte verodostojno prodavati prednosti evropskog kluba – koji upravo napušta?
Britanci „ostaju“ na Balkanu
Britanija će doduše okrenuti leđa EU, ali ne namerava se tek tako odreći svoje odgovornosti na Balkanu, napomenula je šefica vlade Mej. I tu je tvrdnju odmah potkrepila jednim od argumenata koji se najbolje razumeju u regionu: „Nakon Bregzita će London pojačati svoju finansijsku pomoć za 2020. i 2021. godinu za 95 odsto na 80 miliona funti.“
Time, kako je dodala, želi da se finansiraju projekti u regionu. Posla ima: reforma javne uprave, podsticanje nezavisnog pravosuđa, ekonomskih projekata, borbe protiv korupcije...
Mej je naglasila da je „blagostanje dugoročno jedan od najboljih jamaca bezbednosti“. A upravo je to bila i glavna tema britanskih domaćina. Nakon što je kod proteklih samita u prvom planu bila regionalna saradnja, razmena mladih i bolje umrežavanje, Velika Britanija je u središte stavila bezbednosna pitanja.
EU će tako ubuduće još čvršće sarađivati sa zemljama Zapadnog Balkana na sprečavanju ilegalnih migracija, radikalizacije ili šverca oružja.
Na izlaganje Tereze Mej se nadovezala i savezna kancelarka Angela Merkel. „Bezbednost Zapadnog Balkana je i u nemačkom i u interesu EU“, naglasila je ona. Tu su sve zemlje učesnice takozvanog Berlinskog procesa jedinstvene. Zemlje regiona bi trebalo da pomažu Fronteksu u obezbeđivanju granica EU, ali i u borbi protiv terorizma ili kriminala – zajedno s Europolom.
U vremenima u kojima diskurs unutar Unije diktiraju migracija i gubitak kontrole, verovatno je preko pitanja bezbednosti i lakše prodati približavanje Balkana Evropskoj uniji skeptičnim građanima zemalja članica koji se protive proširenju.
Datuma za to nema, iako je Evropskoj uniji jasno da samo konkretnim i vidljivim projektima može ojačati svoj uticaj. Konkurencija ne spava – Rusija, Kina, čak i Turska poslednjih su godina osetno pojačali svoje pozicije na jugoistoku Europe.
Makedonija kao uzor
Upravo zbog toga je EU poslednjih meseci i pojačala pritisak kako bi se konačno rešili trajni zamršeni konflikti. Potpisivanje sporazuma između Grčke i Makedonije oko novog imena zemlje, do kojeg je došlo uz posredovanje EU, moglo bi poslužiti kao uzor za rešavanje svih bilateralnih sukoba.
„Naučili smo lekciju na primeru Hrvatske. Ubuduće nijedna zemlja neće moći da postane članica EU pre nego što reši bilateralna otvorena pitanja“, kazao je u intervjuu za DW komesar zadužen za proširenje EU Johanes Han.
Već sredinom sledeće godine Evropska unija će pokrenuti pristupne pregovore s Makedonijom i Albanijom. Crna Gora i Srbija već su napredovale u tom procesu i imaju najbolje šanse da budu prve zemlje iz zapadnobalkanskog paketa koje će ući u EU.
Kancelarka Merkel podsetila je ko trpi posledice nekonstruktivne politike – mladi. Zbog slabe perspektive, visoke stope nezaposlenosti i nepoverenja u rad političkih lidera, mladi iz zemalja regiona masovno napuštaju svoje domovine. „Mladi jednostavno ne veruju da tamo imaju budućnost i zato mi moramo učiniti sve kako bi one koji su otišli uspeli da motivišemo da se jednog dana vrate i tamo grade budućnost.“
Lepe reči ali – ne baš konkretne. U Londonu je ostalo otvoreno kako sve te ciljeve sprovesti u delo. Komunikacija je bila slabija strana samita. Predstavnici medija uopšte nisu bili konkretno informisani o tome šta se u Londonu dogovorilo.
Blamaža na kraju
A da stvar bude gora, na završnoj konferenciji za novinare, među njima i brojni predstavnici medija iz regiona, uopšte nije ni bilo prilike za postavljanje pitanja.
Naime, nakon što je iscrpljen ranije dogovoreni kontingent pitanja za kolege iz Nemačke, Velike Britanije i Poljske – uz Merkel i Mej na pres-konferenciji je bio i poljski premijer Moravjecki kao domaćin idućeg samita – šefovi vlada su napustili dvoranu. Blamaža, rekli su čak i britanski novinari.
Novinari koji su imali prilike da postave pitanja Zapadni Balkan uzgred uopšte nije zanimao. Oni su hteli da čuju šta ima novo oko Bregzita.