Betoven kao reper, panker, hevi metalac...

Kompozicija "Za Elizu" iz 1810. godine nalazi se na repertoaru svih učenika klavira. Romantični osnovni motiv nije fascinirao samo autore nemačkih krimi serija "Derik" ili "Der Alte" nego i francuskog pijanistu Ričarda Klajdermana koji je početkom osamdesetih bio stalni gost nemačke televizije. Takođe, italijanski pevač Aliče sa pesmom "Za Elizu" uzeo je jednu od nagrada na festivalu u San Remu.

Klasična muzika je početkom devedesetih bila vrlo korišćena jer je bila besplatna. Američki reper Nas iskoristio je tu činjenicu i svoju socijalno-kritičku poruku uputio publici uz pomoć Betovena.

Betoven je prvi radio ono što on hoće

Novinar Oliver Buslau, dobar poznavalac klasične muzike, smatra da su Betovenove kompozicije vrlo podobne za pop muziku zato što u njima postoji pobunjenički ton.

"Betoven je bio prvi kompozitor koji je zastupao umetnički ideal: radim svoj posao, ne volim pravila, ne interesuje me šta želi publika, radim ono šta ja hoću.“

To su prepoznali i članovi Elektrik lajt orkestra. Klasično obrazovani engleski muzičari su se takođe za svoj hit "Rol over Betoven" poslužili Petom sinfonijom velikog kompozitora. Ipak, podseća Buslau, to je kvazi originalna partitura, nedostaju klarineti koji se nalaze na početku sinfonije.

Drugi stav iz Betovenove Devete sinfonije upotrebio je i pank bend iz Dizeldorfa - "Die Toten Hosen" u svom hitu „ Hier kommt Alex voran". I ne samo pank bendovi, nego i predstavnici hard rok scene i hevi metal bendovi, ugrađivali su Betovenova dela u svoje pesme. Izuzetak nije ni popularna Ališa Kiz.