Berlinski proces ušao u oprezno optimističnu fazu

Domaćin ovogodišnjeg zapadnobalkanskog samita, Olaf Šolc, na završnoj konferenciji za novinare upadljivo je često naglašavao da su zemlje zapadnog Balkana „deo Evrope“ i „samo po sebi razumljivo, deo evropske porodice“. „Evropska unija neće biti potpuna bez vas“, poručio je nemački kancelar zapadnom Balkanu.

Ali, na konkretno novinarsko pitanje, da li je rok do 2030. koji se nalazi među predlozima foruma civilnog društva koji se održao u sklopu priprema za današnji samit, realan, Šolc je bio neodređen.

Berlinski proces napreduje

Uprkos tome, nemački kancelar i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nakon samita su širili optimizam onim što je postignuto. Kao što je već danima najavljivano, na samitu su premijeri šest zemalja zapadnog Balkana, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, potpisali sporazume o međusobnom priznavanju ličnih karata, kao i fakultetskih i stručnih diploma.

To će u svakom slučaju olakšati život mnogim stanovnicima regiona, pogotovo onima koji često prelaze granice, ali i onim preduzetnicima koji poslove žele da prošire i van granica svoje države. „Berlinski proces daje rezultate“, ponosno je izjavio kancelar Šolc nakon samita. Mnogi analitičari smatraju da je to i bilo krajnje neophodno nakon godina tapkanja u mestu.

Da je pomeranje s mrtve tačke zasluga isključivo pojačane aktivnosti nemačke diplomatije, to manje-više otvoreno ukazuju poslednjih nedelja svi, počevši od nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, pa do predstavnika nemačke vlade za zapadni Balkan Manuela Zaracina.

Bez Nemca bi se još pregovaralo

Pa i političari iz regiona ne kriju koga smatraju zaslužnim za pomeranje Berlinskog procesa s mrtve tačke. „Moram da priznam da je potpisivanje ova tri sporazuma u suštini uspeh nemačke diplomatije, jer oko ova tri sporazuma mi pregovaramo više od dve godine bez konsenzusa“, rekao je nakon samita okupljenim novinarima na livadi ispred zgrade kancelarskog kabineta u Berlinu predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija.

Nekoliko metara dalje, na istoj livadi, hrvatski premijer Andrej Plenković takođe je hvalio nemačkog kancelara Olafa Šolca za to što mu je uspelo da Berlinski proces nakon toliko godina pokrene s mrtve tačke. On je ponovio poznatu izjavu više hrvatskih državnih vrhova da je „u hrvatskom interesu da jenjenim susedima dobro“.

Teški pregovori

Premijerka Srbije Ana Brnabić je, nakon potpisivanja sporazuma, ocenila da su ovi sporazumi dobra stvar, „posebno za mlade u regionu“, ali je ponovila u blažoj verziji narativ nekih medija u Srbiji kako ti sporazumi zapravo nisu neka posebna novost, jer ih Srbija već neko vreme propagira kroz projekat Otvoreni Balkan.

Ona ujedno nije propustila da istakne da su pregovori s Prištinom bili teški. „To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo. To nema nikakav uticaj na ono što smo se dogovorili o ličjim kartama, što zadržava državnost Srbije na Kosovu i Metohiji i olakšava život Srbima na Kosovu i Metohiji. To je važno“, rekla je Brnabić novinarima u Berlinu.

Sporazumi su jedno, rešenje sukoba nešto drugo

Manuel Zaracin zasluge za uspešan zamah koji je potpisivanje sporazuma doneo Balkanskom procesu zasluge pripisuje i Beogradu i Prištini. „Ono što želim da naglasim jeste da mi ovde ne bismo uspeli da nije bilo političke volje i u Beogradu i u Prištini. Ovo je veoma pozitivan pomak i mislim da je ovde vladala pozitivna atmosfera koja je doprinela uspehu“, rekao je Zaracin za DW na margini jedna konferencije organizacija civilnog društva koja je održana pre završnih susreta lidera.

Nemački posrednik je istovremeno smanjio očekivanja i euforiju nekih koji u potpisivanju ovog sporazuma vide konačno rešenje sukoba Srbije i Kosova. „Pritom je prirodno da smo uspeli, jer u tom kontekstu nismo pokušavali da rešimo neka bilateralna otvorena pitanja, nego smo ih ostavili po strani. Istovremeno, moramo biti jasni i reći da nećemo uvek moći da guramo u stranu otvorena bilateralna pitanja, nego ćemo pre ili kasnije morati da razgovaramo o rešavanju tih stvari, ako želimo da put regiona u EU bude uspešan“, rekao je Zaracin.

Drugim rečima: odlaganje konačnog rešenje ovog, za Nemačku i EU, ali i za regiona, najvećeg bezbednosnog problema, ne može se večno ostavljati po strani. To je danas na konferenciji za novinare potvrdio i sam kancelar Šolc koji je rekao da se nada skorašnjem rešenju. Jer, u senci ruske agresije na Ukrajinu i novnonastale bezbednosne situacije, EU i region zapadnog Balkana, kako je rekao, „moraju da pokažu jedinstvo i da se bore za slobodu Evrope“.

Migracije spomenute na marginama

Iako se očekivalo da neregularne migracije zauzmu važno mesto na ovom samitu, o njima se razgovaralo samo na marginama. Srbija doduše nije direktno prozvana zbog svoje neusklađene vizne politike s EU, koja je proteklih dana izazvala mnogo napetosti na liniji Beograd-Berlin-Brisel, ali se u završnom dokumentu samita navodi da su „učesnici susreta naglasili važnost prilagođavanja vizne politike država zapadnog Balkana na pravne tekovine EU u viznom sektoru, što je važno za pristupni proces“.

Uoči samita, neki sagovornici DW izražavali su sumnju u brzu implementaciju potpisanih sporazuma. S druge strane, Zoran Tegeltija izrazio je optimizam da bi sporazumi veoma vrlo brzo mogli da budu primenjeni. „Sporazumi idu u proces usvajanja i ratifikacije u domaće zakonodavstvo i ja se nadam da će za nekoliko meseci oni biti u primeni“, rekao je predsednik Saveta ministara BiH.

Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon-Taubadel veruje da će političari na zapadnom Balkanu iz pragmatičnih razloga težiti brzoj primeni ovih sporazuma. „Verujem da većina šefova vlada koji potpisuju sporazum imaju i interes da se on sprovede. Oni zapravo mogu ovaj uspeh dobro da ’prodaju’ na licu mesta, jer je to u interesu građana. I nadam se da će uz pritiske Berlina i Brisela, ali i samih građana, to biti brzo sprovedeno“, rekla je poslanica Zelenih za DW.

Poklon iz Brisela

Na kraju samita, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razveselila je prisutne poklonom iz Brisela: milijardom evra za energetski sektor – pola za ublažavanje akutne krize, a pola za ulaganja u obnovljive izvore energije i priključenja na evropsku energetsku infrastrukturu.

Tu bi i Hrvatska mogla da ima koristi, jer ona sebe poslednjih meseci, pre svega zbog LNG-terminala na Krku, vidi kao glavnog energetskog igrača u regionu i od tih fondova bi mogla da ima koristi, pogotovo što se tiče izgradnje novih gasovoda, između ostalog, i prema BiH.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.