Berlinski proces pred prekretnicom?

„Ono što nekima ne zvuči senzacionalno, zapravo su istorijski koraci“. Tim rečima je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok najavila potpisivanje ugovora o međusobnom priznavanju ličnih karata, kao i fakultetskih i stručnih diploma između šest zemalja zapadnog Balkana.

U normalnim okolnostima zaista ne bi bilo „senzacionalno“, ali ako se u obzir uzme činjenica da su među zemljama potpisnicama i Srbija i Kosovo, koje se kao države međusobno nisu priznale, onda je epitet „istorijski“ kojim šefica nemačke diplomatije opisuje taj čin, pomalo i razumljiv.

-pročitajte još: Uspeh Nemačke na zapadnom Balkanu

Nemačka diplomatska ofanziva traje

Prilikom najavljivanja potpisivanja tih ugovora, što bi trebalo da se dogodi na samitu zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije u sklopu tzv. „Berlinskog procesa“ ovog četvrtka (3.11), Berbok nije krila da smatra da je taj uspeh zasluga nemačke diplomatije. Nakon formiranja nove koalicione vlade u Berlinu, Nemačka je dodatno intenzivirala diplomatske napore na zapadnom Balkanu. To je doduše pokrenuto još u zadnjoj godini vladavine Angele Merkel, koja je htela da oživi politički projekat „Berlinski proces“ kojeg je sama inicirala 2014.

Kabinet kancelara ne propušta priliku da istakne da je kancelar Olaf Šolc već u prvih nekoliko meseci na funkciji razgovarao sa svim šefovima vlada i država regiona koji je u međuvremenu i posetio. Interesovanje za region je iz bezbednosno-političkih razloga poraslo je i nakon napada Rusije na Ukrajinu krajem februara.

Fokusirani pristup po principu „korak po korak“

Ardijan Hakaj, direktor tiranskog Foruma za povezivanje (Tirana Connectivity Forum), koji prati zbivanja u sklopu „Berlinskog procesa“, takođe smatra da su prvi opipljivi rezultati tog formata zasluga nemačke diplomatske ofanzive. „Stalni angažman specijalnog nemačkog izaslanika Manuela Zaracina u regionu, njegovi redovni kontakti sa svim zainteresovanim stranama, kao i vrlo fokusiran pristup izgrađen na malim, ali sprovodljivim koracima, osigurali su mehanizam koji inače nedostaje za usmeravanje lokalne političke volje“, navodi Hakaj u izjavi za DW.

On takođe smatra da je izuzetno važno uključivanja organizacija civilnog društva u agendu „Berlinskog procesa“. Tako je i ovaj najnoviji samit u Berlinu, uz tri sastanka na ministarskom nivou, propraćen i dvodnevnom konferencijom predstavnika organizacija civilnog društva.

Izlazak iz slepe ulice?

Bogat program koji bi na kraju u četvrtak trebalo da bude okončan svečanim potpisivanjem uz prisustvo i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, bi, prema rečima Florijana Bibera, profesora na Univerzitetu u Gracu i šefom Centra za studije jugoistočne Evrope, trebalo da signalizira da „Berlinski proces“ nije upao u slepu ulicu, kakav je inače opšti utisak poslednjih godina.

„Ugovori su, prema mom mišljenju, pokušaj slanja poruke da je ’Berlinski proces’ sada jače usredsređen na konkretne uspehe. Proces je poslednjih godina tapkao u mestu pa je sada veoma važno ostvariti neku vrstu ’uspeha’. U suprotnom bi sve zajedno izgledalo kao da ide sve po starom“, kaže Biber.

Usklađivanje politike sa EU

Problemi na zapadnom Balkanu nisu postali manji: nestabilna politička situacija u BiH, problemi s otvaranjem pregovora Severne Makedonije i Evropske unije, te na kraju i najveći bezbednosno-politički problem: normalizacija odnosa Srbije i Kosova. I sve to još od početka ove godina u senci ruskog napada na Rusiju i uticaja Moskve na centre u regionu, naročito Beograd.

Srbija se nalazi u centru pažnje, ne samo zbog nesređenog odnosa s Kosovom, nego i zbog pritiska Brisela da, kao zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uskladi svoju spoljnu politikom sa bezbednosno politikom EU. To se odnosi na dva aspekta: usklađivanje viznog sistema i priključivanje sankcijama Rusiji.

Iako se iz vladinih krugova saznaje da porast broja izbeglica na tzv. „Balkanskoj ruti“ nije zvanično na dnevnom redu konferencije, DW je rečeno da „nije isključeno“ da će se razgovarati i o toj temi. Za stolom su svi važni faktori koji igraju ulogu u toj problematici: Srbija koja bez vize u zemlju pušta osobe iz zemalja poput Indije ili Tunisa i koje zatim nastavljaju put prema EU. Zatim Bosna i Hercegovina, preko koje migranti prelaze na putu ka Zapadu, te na kraju članica EU Hrvatska, koja želi da uđe u šengenski prostor sledeće godina, a koja se istovremeno optužuje da ilegalno proteruje migrante u BiH.

Optimizam bi možda mogla da pomuti potvrda za sada nezvanične informacija da iz Srbije na samit ne dolazi Aleksandar Vučić, nego premijerka Ana Brnabić. Ostaje otvoreno da li je to potez koji služi kao signal Berlinu ili se radi o unutrašnje-političkoj taktici predsednika Srbije.

Težište na stvaranju zajedničkog tržišta

No, u prvom planu konferencije ostaje pitanje učvršćivanja zajedničkog tržišta. Najavljeni sporazumi bi mogli u dobroj meri da doprinesu ostvarivanju jednog od glavnih ciljeva, a to je formiranje zajedničkog zapadnobalkanskog tržišta (CRM) u svrhu boljeg povezivanja s evropskim.

„Ti sporazumi mogu da mobilnosti u regionu, a time i ekonomskoj saradnji da daju novu dinamiku, a time i važan doprinos stvaranju zajedničkog tržišta“, kaže Anja Kviring iz Saveza nemačke privrede za istočnu Evropu (Ost-Ausschuss). „Trenutno je, dodaje, „teško proceniti kako će se ti sporazumi odraziti na brojke. Biće važno da se nastavi dalje usklađivanje na zakonskom i regulatornom nivou u regionu. Po našem mišljenju, intenzivirana unutarregionalna saradnja šest zemalja zapadnog Balkana može dati važan podsticaj ekonomskom prosperitetu u regionu.“

Potrebna što brža implementacija

Sagovornici DW su složni u oceni da je potpisivanje ugovora jedna stvar a njihova implementacija na terenu potpuno druga. „Najveći izazov je ono što sada dolazi, da li će se dogovori sprovesti? U proteklih osam godina bilo je mnogo izjava, namera i odluka, ali su one često samo delimično sprovedene, jer nije imao ko da osigura njihovo sprovođenje. Događalo se da zemlja-domaćin često ima svoju sopstvenu i novu agendu, odnosno da je odbacila sve što je bilo pre nje“, kaže Biber za DW i dodaje: „Uspeh se dakle neće meriti kroz potpisane ugovore, nego kroz to što će od svega toga biti ostvareno“, zaključuje Biber.

Potpisivanjem tih ugovora, region bi trebalo da bude korak bliže jednom od deklarisanih ciljeva „Balkanskog procesa“, a to je zajedničko regionalno tržište (Common Regional Market CRM). Stvaranje CRM dogovoreno je na prošlogodišnjem Zapadnobalkanskom samitu u Sofiji, a definisano je kao „ključan pokušaj bolje obnove privrede regiona nakon pandemije kovida 19 i stvaranje prilika za dalju integraciju Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU“.

Kao što je pre nekoliko dana na ekonomskom forumu zapadnog Balkana u Berlinu bilo najavljeno, jedan od glavnih ciljeva u sklopu „Balkanskog procesa“ biće i poboljšanje energetskog snabdevanja u regionu, posebno u svetlu najnovije energetske krize. Tu je zaključeno da je EU spremna da pomogne zemljama u regionu (koje velikim delom još uvek zavise od fosilnih izvora) u reformi koja bi vodila pojačanom oslanjanju na obnovljive izvore.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.