Berlin, večni glavni grad špijuna
18. avgust 2021.Davida S. 10. avgusta uhapsili su u Berlinu. Nemačko Savezno tužilaštvo nalog za hapšenje obrazložilo je na sledeći način:
“David S. je do svog hapšenja bio zaposlen kao lokalni saradnik Britanske ambasade u Berlinu. On je najmanje jednom predstavniku ruske tajne službe dostavio dokumente do kojih je došao tokom svoje delatnosti u ambasadi. Okrivljeni je za dostavljanje informacija primio nepoznati gotovinski iznos. Hapšenje je rezultat saradnje nemačkih i britanskih institucija“.
-pročitajte još: Nemački špijuni u Jugoslaviji, Rumuniji i Bugarskoj
Mediji imaju pitanja
Slučaj nije spektakularan. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora britanskog parlamenta Tom Tagenhat smatra da se radi o sitnoj ribi, prenosi agencija dpa. U vesti se citira ono što je za BBC rekao britanski političar: „Reč je o nekom ko je sasvim na dnu u hijerarhiji i ko je nedvosmisleno doneo ne baš pametne odluke, a moguće je i da je izdao svoju zemlju“.
Britanski poslanik pretpostavlja da su Britanci i Nemci, prateći mesecima tog čoveka, došli do vrednih informacija o radu Rusa u Berlinu. Novinari su na konferenciji za štampu, dan posle hapšenja postavili niz pitanja: Da li će ruski ambasador biti pozvan na razgovor? Razmišlja li se o novim sankcijama? Da li je nemačka strana identifikovala predstavnika ruske tajne službe? Da li je on saradnik ruske ambasade?
-pročitajte još: Špijunaža među prijateljima? Nažalost, normalna stvar!
Škrti odgovori nemačke Vlade
Portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da nemačka vlada „veoma ozbiljno“ shvata slučaj, te da je špijuniranje saveznika Nemačke na nemačkoj teritoriji neprihvatljivo. Sličan stav zauzeo je i portparol Ministarstva pravosuđa. I dodao: „Naravno, ne mogu da dam više informacija od onih koje se nalaze u saopštenju državnog tužioca“. Uputio je predstavnike medija na nadležnu adresu u Karlsrueu, a na upite poslate na tu adresu takođe stižu ljubazni, ali škrti odgovori, bez novih detalja.
Zna se da David S. nije klasični diplomata koji stiže iz Londona, već spada u lokalno osoblje koje se regrutuje u Berlinu. Nemačka Služba ustavne zaštite odavno je uverena da ruski obaveštajci pokušavaju da u Berlinu vrbuju nove ljude. U izveštaju te unutrašnje tajne službe koja je zadužena i za kontrašpijunažu, navode se četiri aktera špijunaže i vršenja uticaja na Nemačku: Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, Iran i Turska.
Rusija u fokusu Ustavne zaštite
Rusija je dakle posebno u fokusu Službe ustavne zaštite. U izveštaju te službe navode se tri slučaja koji „ometaju političke odnose sa zapadnom zajednicom država“. Samo jedan od njih desio se na teritoriji Nemačke. Prvi je trovanje bivšeg ruskog vojnog obaveštajca Sergeja Skripalja u Salsberiju, marta 2018. Ubistvo jednog Gruzina u berlinskom parku, avgusta 2019. U trećem incidentu je avgusta 2020. u Rusiji žrtva trovanja bio ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni.
-pročitajte još: Otkriven špijun u uredu Angele Merkel
U poređenju s tim slučajevima, hapšenje Davida S. deluje – skoro pa bezazleno. Nemački istražni organi ne navode koje je dokumente on predao Rusima. U nedostatku boljih informacija, bulevarski list „Bild” poredi Davida S. sa čuvenim filmskim špijunom Džemsom Bondom. David S. u toj priči nije „007” već „00-niko”.
List donosi i detalje o hapšenju u Potsadamu nadomak Berlina. Pred zgradom nisu parkirana džemsbondovska kola, već Ford Fiesta. Dvosobni stan policija je pretraživala do četiri ujutro. Mesto stanovanja – Potsdam – gde stanuju milioneri, ali i bivši generali istočnonemačke tajne policije, uklapa se u kliše o Berlinu kao špijunskom gradu. Potsdam i Berlin povezani su čuvenim Gliničkim mostom, bivšom granicom između sovjetskog i zapadnog sveta, na kojoj su supersile razmenjivale špijune. Film Stivena Spilberga „Most špijuna“ (Bridge of Spies) ili bestseler Džona le Karea „Špijun koji je došao iz studeni” po kojem je snimljen film koji se u Jugoslaviji prikazivao pod naslovom „Špijun koji se sklonio u zavetrinu”, ostali su umetnički svedoci tog dramatičnog vremena.
Gde se pedesetsedmogodišnji David S. sastajao sa svojom ruskom „vezom” znaju on i istražni organi. O tome može da se nagađa – britanska i ruska ambasada su nadomak Brandenburške kapije, u komšiluku. U nedostatku činjenica može samo da se spekuliše.
Možda će se na kraju ispostaviti da je ovaj dramatični špijunski scenario u stvari – obična limunada. Pretpostavlja se da su u Berlinu aktivne na hiljade špijuna, a samo manji deo njih biva razotkriven.
-pročitajte još: Kako žive bivši špijuni?
David S. nije čak ni prvi takav špijun ove godine. Protiv Jensa F. još u februaru je podignuta optužnica. On je radio za firmu čiji je poslodavac bio Bundestag. Radio je na ispitivanju bezbednosti elektronskih aparata. Jens F. je kao bivši saradnik istočnonemačke tajne službe, po sopstvenoj volji, između jula i septembra 2017, slao podatke o Bundestagu čoveku iz ruske ambasade koji je bio nadležan za vojnu tajnu službu.
O Davidu S. ne znamo toliko detalja. Možda će biti veoma zanimljivo ono što ćemo saznati. A možda i neće. Možda ne saznamo ništa više. Naposletku, radi se o tajnim službama.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu