Berbok u Ukrajini, Makron u Rusiji

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok na licu mesta se informisala o situaciji na liniji razgraničenja između ukrajinskih vladinih trupa i separatista koje podržava Moskva. S kacigom na glavi i zaštitnim prslukom boravila je u Donbasu gde joj je, na samom frontu, jedan komandant ukrajinskih snaga pojasnio kakva je aktuelna situacija na terenu.

Berbok je u ponedeljak o svom putovanju na liniju razgraničenja izjavila: „Želim da pošaljem jasan signal. Mi zajedno, kao Evropljanke i Evropljani, ne okrećemo glave. Mi nećemo zaboraviti ljude o čijim se sudbinama radi u ovom konfliktu. Mi stojimo na strani Ukrajine.“

Berbok se u ponedeljak u Kijevu sastala s predstavnicima ukrajinske vlade i na zajedničkoj konferenciji za novinare s ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom ponovo naglasila da Nemačka podržava tu bivšu sovjetsku republiku.

Za to vreme, francuski predsednik Emanuel Makron je o mogućem diplomatskom rešenju aktualnih napetosti u Evropi u Moskvi razgovarao s ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Makron je naglasio da se „dosledno i kompletno“ mora sprovoditi mirovni plan za Donbas, te dodao da to znači da i Ukrajina mora da pruži svoj doprinos. Konflikt se mora rešiti kako bi Evropska unija i Rusija mogli da poboljšaju međusobne odnose, rekao je francuski predsednik.

Makron se posebno osvrnuo na porast napetosti na ukrajinskoj granici. „Tamo je stacionirano 125.000 (ruskih) vojnika, zbog toga neko može da bude i nervozan“, rekao je, a ujedno i pohvalio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog zbog njegove „opuštenosti“.

„Konkretne bezbednosne garancije“

„Naša zajednička odgovornost jeste da pronađemo konkretne mere kako bismo stabilizovali stanje i došli do deeskalacije“, i to zajedno s Ukrajinom, EU i SAD, naglasio je Makron. Kako bi se obezbedili mir i sigurnost u Evropi, na osnovu postojećih dogovora mogu se pronaći nova i inovativna rešenja za „konkretne bezbednosne garancije“, dodao je francuski predsednik.

Makron je rekao i da, uprkos razlikama u mišljenjima i interpretacijama prošlosti između Rusije i Francuske, postoje i stvari oko kojih obe zemlje imaju slično mišljenje, na primer oko transparentnosti po pitanju vojnog prisustva i oružanih sistema u regionu. „Još ima vremena da krenemo putem koji garantuje mir“, dodao je Makron. Idući dani su odlučujući za bezbednost Evrope, smatra francuski predsednik: „Siguran sam da ćemo doći do nekog rezultata, iako to neće biti jednostavno.“

I Putin je rekao da postoji prostor za napredak u ukrajinskoj krizi. Sastanak sa Makronom šef Kremlja je okarakterisao kao koristan, suštinski i objektivan. „Smatram itekako mogućim da čitav niz njegovih ideja i predloga (…) može da bude temelj za naše zajedničke, buduće korake.“

Kritike na račun Ukrajine i Zapada

Ruski predsednik se istovremeno požalio i da je ukrajinsko rukovodstvo do sada ignorisalo Sporazum iz Minska. Potreban je, smatra, dijalog Kijeva s liderima Luganska i Donjecka. Putin je Ukrajinu optužio i za kršenje ljudskih prava, između ostalog i ugnjetavanje onih ljudi kojima je ruski maternji jezik. Zapad, nastavio je Putin, koristi napetosti u Ukrajini za svoju antirusku politiku. Rusiju osuđuju zbog kretanja trupa na njenoj sopstvenoj, ruskoj državnoj teritoriji, dok se istovremeno ukrajinska vojska finansira i oprema oružjem iz inostranstva, rekao je šef Kremlja.

Putin je konkretno kritikovao to što NATO Rusiju predstavlja kao opasnost i protivnika, iako ona, kako kaže, nikome ne preti. On je ipak napomenuo da ulazak Ukrajine u Severnoatlantski savez neće prihvatiti bez otpora. Putin je u tom kontekstu ponovno upozorio na opasnost od izbijanja rata s NATO, ako Ukrajina kao članica zapadnog saveza pokuša ponovo, uz upotrebu sile, da povrati crnomorsko poluostrvo Krim koje je Rusija anektirala 2014. Tu „neće biti pobednika“, kaže šef Kremlja.

Misija OEBS u Ukrajini

Nemačka šefica diplomatije Berbok u Ukrajini se sastala i sa predstavnicima posmatračke misije OEBS. To je, sa oko 1.300 ljudi, trenutno najveća misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Starom kontinentu. U misiji su aktivne 44 države, a među njima je i više od 40 nemačkih državljana. Na rasporedu Analene Berbok u Ukrajini bio je i susret s članovima nevladine organizacije „Berehinja“ u Mariupolju, koja od 2015. pomaže ženama koje su pobegle iz ratnog područja, odnosno žive u blizini fronta.

U Donbasu je, prema procenama Ujedinjenih nacija, od 2014. u borbama poginulo više od 14.000 ljudi. Mirovni sporazum iz Minska se ne sprovodi u praksi. Ukrajina i Rusija međusobno se optužuju da ona druga strana krši taj sporazum.

sti/se/wa/rb (dpa, afp, rtr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.