Berbok u Indiji: Rikšom do partnerstva

Analena Berbok je bosa posula latice ruža pred memorijalom Mahatmi Gandiju u Nju Delhiju, na mestu gde je ikonu indijske borbe za nezavisnost 1948. usmrtio jedan hinduistički ekstremista. Tako je, tradicionalno i ukazivanjem poštovanja, u ponedeljak (5. decembar) počela poseta nemačke šefice diplomatije mnogoljudnoj zemlji.

pročitajte još:75 godina nezavisnosti Indije i Pakistana i sudbina Pritama Kana

Pre teških razgovora, Berbok je poradila na imidžu vozeći se rikšom kroz zauzete ulice Delhija, zastajući kod radnji, pa je čak u jednom hramu pripomogla u pravljenju hleba za sirotinju. A onda se prešlo na stvar.

Berlin vidi Indiju kao „saveznika“ i „partnera sa kojim deli vrednosti“, rekla je Berbok posle sastanka sa kolegom Subrahmanjanom Džaišankarom. Pride je potpisala važan sporazum za Nemačku o doseljavanju indijske radne snage i studenata.

pročitajte još:G20 – veća uloga za zemlje u razvoju

Poseta je ocenjena kao deo nemačke potrage za saveznicima u jeku ruske agresije na Ukrajinu i zaoštravanja odnosa Zapada sa Kinom, zemljom sa kojom Nemačka ima najveću trgovinsku razmenu. Jedan od naslova u nemačkim medijima je čak glasio: „Berbok želi savezništvo sa Indijom protiv Kine“.

No Berbok je rekla da Indija nije „rezervni partner za Kinu“ već se načelno teži diverzifikaciji ekonomije. Dodala je da nedaće nastale ruskom agresijom pokazuju koliko je rđavo osloniti se na jednog partnera, recimo u sferi energetike.

Indijske kritike zbog energenata

Džaišankar nije prećutao da, blago rečeno, njegova zemlja ima različito viđenje rata u Ukrajini od Evropske unije. On se posebno osvrnuo na evropski embargo na rusku naftu koji je na snazi od ponedeljka – ruska nafta će tankerima smeti da se doprema u EU samo po ceni do 60 dolara za barel.

pročitajte još:Vostok 2022: Indijska demonstracija strateške autonomije

„Razumem da postoji konflikt. EU tu ima svoju poziciju“, rekao je indijski šef diplomatije. Ali je ukazao da je EU od početka rata u Ukrajini kupila više ruskih energenata nego deset drugih najvećih kupaca zajedno.

Džaišankar se požalio da okretanje EU arapskim energentima diže cene u nebesa i za zemlje poput Indije, i da bi mu bilo drago kad bi u Briselu malo razmislili ko šta i od koga pazari na svetu.

Zemlja od 1,4 milijarde stanovnika, koja je prošle sedmice preuzela i predsedavanje Grupom 20 industrijskih nacija i zemalja u ubrzanom razvoju, inače nije uvela nikakve sankcije protiv Rusije.

Ali ima i određene zahteve prema Moskvi. Tako je Džaišankar pred Analenom Berbok potvrdio novinarima da je Moskvi dostavljena lista od petsto indijskih proizvoda kojima bi trebalo omogućiti pristup ruskom tržištu. Prema pisanju Rojtersa, među njima su i delovi za automobile, avione i vozove, koje Rusija više ne može da dobavlja sa Zapada.

Frankfurter algemajne cajtung je ocenio da će Indija biti „tvrd orah“, jer od nezavisnosti izbegava svrstavanje u blokove i vodi politiku pre svega u svom nacionalnom interesu.

„Zapad Indijcima može da pruži atraktivne ponude. Ima mnogo zajedničkih interesa. Ali, ni Amerikanci ne mogu da dođu u Delhi sa spiskom odluka i da očekuju da tamo samo klimaju glavom. Evropljani to tek ne mogu“, piše ugledni list.

Indijci stižu u Nemačku

Više je slaganja bilo kada je u pitanju iseljavanje Indijaca u Nemačku. Dvoje ministara su potpisali migracioni sporazum, prvi takve vrste koji Nemačka zaključuje sa nekom zemljom. On olakšava rad i studiranje Indijaca u Nemačkoj, i obratno, mada nema naznaka da će Nemci masovno pohrliti da žive i rade u Indiji.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, to bi trebalo da bude model za sporazume sa drugim zemljama dok Nemačka grozničavo traži radnu snagu.

pročitajte još:Vraćanje viza „najubojitije oružje“ EU za pritisak na Srbiju

„Postavljamo temelje za to da kvalifikovane mlade Indijke i Indijci u Nemačkoj skupljaju radno i praktično iskustvo, studiraju, počnu stručno obrazovanje ili rade kao kvalifikovana snaga“, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer o tome. „To je novi važan korak da se pridobije stručna radna snaga koja je hitno potrebna nemačkom tržištu rada.“

Istovremeno bi trebalo da se olakša deportacija Indijaca koji stižu u Nemačku tražeći azil, pa bivaju odbijeni. Tema indijskih tražilaca azila se uopšte pojavila nedavno, a Berlin je zbog toga kritikovao Srbiju do koje su Indijci – i Tunišani ili Burunđani – mogli da putuju bez viza, te su neki nastavljali put ka Zapadu ilegalno.

Trenutno u Nemačkoj živi oko 200.000 Indijaca, a tvrdi se da 5.000 njih tu boravi ilegalno i da treba da budu vraćeni. Čak 25.000 studenata u Nemačkoj dolazi iz Indije, što ih čini drugom najvećom grupom stranih studenata.

Berbok, koja se u Indiji zadržava i u utorak na forumu o pacifičkom regionu koji organizuje Nemački Maršalov fond, istakla je i inače veliki potencijal saradnje Berlina i Nju Delhija. Računa se da će već iduće godine Indija prestići Kinu kao najmnogoljudnija zemlja sveta.

nr (ard, rtr, dpa, faz)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.