Berači kafe u Brazilu - kao robovi

To je krvavo zarađen hleb: zrele plodove kafe bere golim rukama. Na njegovim prstima i rukama se mogu videti ožiljci i povrede. Kaže da za alate i pomagala za berbu - mora da plati. Tako od prvog dana biva uvučen u dužničku spiralu.

Njegov poslodavac zahteva i novac za prevoz, hranu, spavanje, čizme koje štite od ujeda zmija. „Pretvaraju nas u robove", žali se ovaj berač kafe. „Radim i još za to moram da plaćam."

Veliki broj neprijavljenih slučajeva

Rad koji liči na robovski, u Brazilu ostaje problem i u 21. veku. Prošle godine je evidentirano skoro 2.600 takvih slučajeva. Broj neprijavljenih slučajeva verovatno je višestruko veći.

Za vreme predsednika Bolsonara, sredstava za borbu protiv takvih zloupotreba su skoro prepolovljena. A od dolaska sadašnjeg predsjednika Lule da Silve na vlast, taj budžet je povećan za oko 44 posto. Ipak eksperti smatraju da 6,5 miliona dolara za borbu protiv robovskih uslova rada za oko 105 miliona zaposlenih širom zemlje nije dovoljno.

Inspekcija uz zaštitu policije

Marselo Kampos radi za regionalnu nadzornu službu u saveznoj državi Minas Gerais. On na licu mesta istražuje i utvrđuje moguće prekršaje. Studije pokazuju da se velika većina tih slučajeva događa u poljoprivrednom sektoru.

Marselo je tokom inspekcija na plantažama kafe u pratnji savezne policije, „jer je to situacija koja vlasnicima plantaža može naneti mnogo štete i može se dogoditi da oni reaguju naslilno", objašnjava on.

Visoke po oko dva metra i u dugim redovima, jedna pored druge rastu stabljike kafe. Ubrani plodovi su u vrećama položenim na zemlji. Nigde se ne mogu videti radnici. Samo pre nekoliko trenutaka, tvrdi Marselo, ovde se još odvijala žetva.

Beračice i berači su se očigledno posakrivali - iz straha. Ne od Marsela i njegovog time, već od svoga poslodavca.

Dva savezna policajca trče za beračem u begu. Uspeli su da ga uhvate On tvrdi da je samo bio u šetnji. Ne želi da priča o poslu. Ali je jedan drugi berač kafe voljan za razgovor.

„Ovde rade siromašni ljudi. Niko ih ovde ne sažaljeva", kaže Valdecir da Silva, mršavi muškarac ispijenog lica sa suzama u očima.

„Ukoliko bih došao na ideju da pred sudom podnesem tužbu zbog uslova rada, onda me više niko ne bi dao posao. Gubise obraz, kao da si krao ili uradio nešto još gore."

I spavanje na tlu košta

Žoao Manuel de Oliveira priprema svoj ležaj na goloj zemlji. Čak i za to se od njega traži da plati. „Veoma je ponižavajuće, napuštamo svoje domove i onda moramo da spavamo na zemlji”, žali se on.

Upravnik plantaže nema razumevanja za to. Ko se izruguje ovdašnjem smeštaju neka pogleda u kakvim uslovima žive radnici u sopstvenim kućama. Oni su još gori, tvrdi on prkosno.

Svest o nepravdi, kako uvek iznova tvrdi Marselo Kampos, gotovo je u potpunosti odtsutna među počiniocima.

Pogađeno crno stanovništvo

Brazil je najveći izvoznik kafe na svetu. Ta grana donosi velike zarade. No, neki žele još više pa do iznemoglosti iskorišćavaju svoje radnike. Prema studiji Univerziteta Minas Gerais, 95 posto žrtava izrabljivanja u poljoprivredi su crnci, a tri četvrtine su žene crnkinje zaposlene u privatnim domaćinstvima.

Rasizam je i dalje veliki problem u Brazilu, koji je bio poslednja zemlja na svetu koja je pre 135 godina ukinula ropstvo. Marselo Kampos kaže: „Država s istorijom od 300 godina ropstva ima patrijarhalnu kulturu koja niti ceni niti ispunjava prava radnika."

Namamljeni lažnim obećanjima

Namamljeni lažnim obećanjima i u nedostatku alternative, siomašni ljudi prihvataju takve poslove. Često moraju putovati širom zemlje, čime još više zapadaju u dugove.

Oni obično prekasno shvate da su upali u zamku. Ukoliko Marselo razotkrije trikove njihovih eksploatatora, oni moraju da ponište dugove svojih radnika i isplate im neisplaćene prihode.

fs/tagesschau.de

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.