Beosong: Malo svetla na kraju tunela

Nekoliko učesnika „Prvog glasa Srbije“, zatim „Talenta“ i pobednik takođe veoma gledanog TV takmičenja „Zvezde Granda“, završili su u finalu ovogodišnjeg Besonga (daleko boljeg koncepta u odabiru srpskog predstavnika na evrovizijskom takmičenju) krajnje očekivano. Jedino pravo iznenađenje (i više nego prijatno), bio je plasman kompozicije „Halo“ Nikole Čuturila, koju je izvela Marija Mihajlović, verovatno i najtraženiji ženski vokal u srpskoj muzičkoj produkciji, od devedesetih na ovamo. Utoliko je ishod glasanja bio predvidljiv. Karta za Malme, mogla je otići jedino u ruke devojaka iz sastava „Moje 3“ ili Grandove „zvezde“ Dušana Svilara. Tri na prema jedan, pobedu u nadmetanju, ko ima veću «zajednicu fanova», sasvim izvesno donosi superfinalistkinjama takmičenja sa početka priče! U prilog toj tezi govori i izveštaj o prebrojanim glasovima. Pobednice Beosonga (Mirna, Nevena i Sara) dobile su oko 26 hiljada glasova, drugoplasirani – oko 21. Na trećem mestu se našla Saška Janković (svojevremeno najbolji debitant na Beoviziji 2009.) izuzetan vokal sa (nažalost) još uvek nedovoljno jakim pesmama - sa svega šest i po hiljada glasova.

Naravoučenije? Pristup je bio pogrešan, doduše jedino u završnici festivala. Jer organizovanje javnog konkursa, na koji je na kraju bilo prijavljeno više od 170 kompozicija, za svaku je pohvalu! Sve je bolje od nesrećnih izbora, čiji smo svedoci bili poslednje tri godine. Mada bi takođe trebalo reći, da na imenovanje izvođača i/ili kompozitora, Javni servis Srbije, kao i svaka druga članica Evropske radiodifuzne unije (EBU), prema pravilima evrovizijskog takmičenja, takođe ima pravo. Međutim, organizovanje izbora u formi festivalskog takmičenja je u neku ruku moralna obaveza nacionalnih emitera, naročito u državama u kojim (navodno zbog krize) gotovo i da nema muzičkih festivala. Nikako ne bismo smeli da zaboravimo, da upravo zahvaljujući „Beogradskog proleću“, „Mesamu“, pa i „Beoviziji“ imamo sjajne izvođače, čije karijere i danas traju, a jedan takav pevač je svakako Maja Odžaklijevska, čije je pojavljivanje na Beosongu, „rame uz rame“ sa talentovanim „klincima i klincezama“, iza kojih stoje razne televizijske produkcije, svakako je za veliko poštovanje. Jer ono čega te nove generacije mladih muzičara nisu svesne, jeste „rok trajanja“ instant-karijera, učesnika svih tih televizijskih takmičenja.

Muzika iznad korupcije?

Međutim, krivica nije njihova. Oni koji nešto i mogu da promene u Srbiji, konstantno se izmiču. Niko ne želi da se suoči sa problemima u srpskoj muzičkoj industriji (u inostranstvu ćete čuti, kako je na Zapadnom Balkanu, navodno više i nema). Rezultat svega toga je potresan. Izgleda da je muzika u ovoj zemlji još devedesetih, zaista izgubila svaku vrednost. Jer kakav god da ste talenat, bez novca sponzora i donatora, teško da ćete snimiti «ploču». Ali recimo da ste i do nekog skromnog budžeta za snimanje albuma i došli, ugovor koji ste prisiljeni da potpišete, pre bi se mogao nazvati umetničkim samoubistvom, nego ugovorom o angažovanju i saradnji. A i kada projekat, na kraju ugleda svetlost dana, postavlja se pitanje, ko u Srbiji uopšte ima novca da kupi neki nosač zvuka? I zašto bi to činio, kada je d snimka, uz pomoć par klikova mišem, moguće doći besplatno?

Drugim rečima, muzičari u Srbiji su poptuno demotivisani – i zaboravljeni. U tom smislu „Beosong“ Radio-televizije Srbije jeste ono «malo svetla» na kraju tunela, koje nagoveštava da ipak nije sve izgubljeno! Ni poruka evrovizijske pobednice Marije Šerifović, koja je 2008. najgledaniji evropski TV šou dovela u Srbiju, („Muzika iznad korupcije“), nije za potcenjivanje.

Kako god, devojkama iz sastava „Moje 3“ na Evroviziji u Švedskoj želimo sve najbolje. Isto tako, nadamo se da će platformi za promociju kvalitetnih pesama, pre svega na Javnom servisu biti više i da će u narednom izboru predstavnika za „Eurosong“ (ne samo u izboru takmičarskih kompozicija) prste umešati i stručni žiri. Time će „Beosong“ biti još uzbudljiviji, a pobednik manje predvidljiv.

Autor: Jakov Leon, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković