Beloruski mediji na udaru vlasti
29. januar 2021.
Julija Slutskaja, poznata beloruska novinarka i osnivačica „Presekluba Belorusija“, lišena je slobode pre više od mesec dana. Na aerodromu u Minsku, 22. decembra, pripadnici obezbeđenja sproveli su je kroz crveni carinski koridor. Nakon toga 24 sata niko nije znao gde je i šta se s njom događa.
„Kasnije smo saznali da su je policajci ispitivali čitave noći, bez prisustva advokata, da bi je nakon toga odveli do njenog stana. Optužba glasi: „utaja poreza“, kaže za razgovoru za DW novinarkina ćerka Aleksandra.
-pročitajte još: „Ljudi bi rastrgli Lukašenka, da nema telohranitelje“
Krivični progon kao sredstvo političkog pritiska
Državni istražitelji odmah supronašli i „saučesnike u zločinu“: njene kolege s platforme „Presseklub Belorusija“ koji su organizovali obuke novinara, što je delom finansirala i Evropska unija. Uhapšena je i jedna Julijina koleginica, Ksenija Luzkina.
Aleksandra Slutskaja kaže da je njenoj majci u zatvoru loše: u ćeliji je sa još sedam osoba, svi puše, dnevnog svetla gotovo i da nema i hladno je. „Mojoj majci su potebne njene tablete protiv alergije.“ Aleksandra Slutskaja kaže da vlasti do sada nisu pokazale nijedan dokument koji bi teretio njenu majku.
Aktivisti za ljudska prava u Belorusiji poznaju takav oblik pritiska. „Nema dokumenata koji bi teretili Slutskaju, ali u Belorusiji su optužbe za privredni kriminal poznati način da se izvrši politički pritisak“, kaže za DW predsednik Beloruske udruženja novinara Boris Gorecki.
Novinari često „nestaju“
Slutskaja nije jedina: 12. januara nestao je poznati beloruski novinar Andrej Aleksandrov. Njegov advokat je tek sutradan saznao za hapšenje. Optužba glasi: „grubo kršenje javnog reda u Minsku“. Kasnije je optužba preimenovana u „finansiranje učesnika masovnih nereda“. Ni u ovom slučaju vlasti nisu podnele nikakve dokaze.
-pročitajte još: Posao je posao – i sa Lukašenkom
U Belorusiji oni koji sede u istražnom zatvoru moraju da plaćaju za svaki dan boravka u toj državnoj ustanovi. Aleksandrovu se prebacuje da je pomagao „pobunjenike“ tako što je plaćao za njihov boravak u istražnom zatvoru.
Fondacija koja je stavila na raspolaganje novac za uhapšene smatra da su te optužbe apsurdne. U toku istrage pretresane su i prostorije nezavisne novinske agencije „Belapan“ za koju radi Aleksandrov. Tom prilikom je zaplenjeno i mnogo tehnike.
Julija Slutskaja i Andrej Aleksandroov su dvoje od devet novinarki i novinara koji se trenutno nalaze u istražnim zatvorima u Belorusiji. Stotine njihovih kolega je poslednjih meseci osetilo pritisak vlasti i bilo na meti represija i pretnji. „Samo na dan izbora 9. avgusta uhapšeno je 363 novinara, a 78 je odslužilo kazne kroz radnu obvezu“, kaže reporterka nemačkog nedeljnika „Cajt“ Alis Bota pozivajući se na podatke nezavisnih novinarskih udruženja u Belorusiji.
Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti već 26 godina, proglasio je za pobednika poslednjih izbora – iako međunarodne i nezavisne organizacije iznose podatke o nepravilnostima tokom izbora i iako postoje velike sumnje u zaključke izborne komisije.
Otada stotine hiljada građana redovno protestuje protiv Lukašenka. On se održava na vlasti zahvaljujući lojalnom i brutalnom bezbednosnom aparatu. Jedan od mehanizama održavanja na vlasti su i ciljane akcije protiv nezavisnih novinarki i novinara, odnosno autora blogova.
Potrebna je brza pomoć nezavisnim medijima
Nevladina organizacija „Reporteri bez granica“ 20. januara apelovala je na nemačku vladu da „brzo i nebirokratski“ pomogne nezavisnim medijima u Bjelorusiji. Za tu organizaciju Belorusija je trenutno „najopasnija zemlja u Evropi za novinare“.
-pročitajte još: Alternativna beloruska ambasada u Berlinu
Nemačka vlada je u više navrata kritikovala tok i ishod izbora u Belorusiji, i učestvuje u sankcijama protiv Lukašenka i njegovog režima. Ministarstvo spoljnih poslova je s 21 milion evra pomoglo razvoj civilnog društva u Belorusiji. Beloruski vlastodršci do sada nisu reagovali na pritiske spolja.