Belorusija – skupi prijatelj za Rusiju

Dok Evropska unija i Sjedinjene Američke Države pooštravaju sankcije protiv režima beloruskog vlastodršca Aleksandra Lukašenka, Rusija već godinama finansijski podržava svog zapadnog suseda. Početkom leta Belorusija je dobila novu tranšu ruskog zajma u visini od 500 miliona američkih dolara. Isti takav iznos već je uplaćen pre šest meseci.

Spolja ovo može da da deluje kao normalan, veliki kredit koji neka zemlja daje drugoj i za to ubire kamate. Ali, u belorusko-ruskim odnosima to je drugačije, ocenjuju posmatrači: kamate stope se gomilaju, kreditna zaduženja iz godine u godinu rastu, a Minsk, uprkos tome, dobija uvek nove kredite.

Takav vid finansijske podrške, u kojoj Rusija Belorusiju doslovno subvencioniše, postoji već godinama. Samo u periodu od 2005. do 2015. se, prema navodima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), iz Rusije u belorusku privredu slilo 106 milijardi dolara.

-pročitajte još: Nemačka privreda i Belorusija: ko gubi zbog sankcija?

Snižene cene za naftu i gas

Ekonomska podrška Belorusiji ruskim novcem deli se na dva glavna toka: legalni i ilegalni. Nijedan nije tržišno orijentisan i oba idu na teret ruskog državnog budžeta. Najočiglednije su subvencije u energetskom sektoru: niske cene za isporuku gasa, kao i oslobađanje carina za ruske isporuke nafte beloruskim rafinerijama, te naftne derivate iz Rusije.

„U poslednjih 20 godina cena gasa za Belorusiju samo dva puta se približila ceni gasa za Evropu. I oba puta je Belorusija obustavila isplatu i zahtevala popuste“, kaže Sergej Kondratjev, zamenik direktora ekonomskog odeljenja moskovskog Instituta za energetiku i finansije. Prema procenama tog Instituta, Rusija je Belorusiju od 2011. do 2020. subvencionisala pomoću niskih cena sirovina sa 35 milijardi američkih dolara kada se radilo o nafti, i sa 19 milijardi dolara kod isporuka gasa.

Rusija je najbolja beloruska banka

Drugi legalni tok subvencija jesu jeftini krediti za Minsk, čiji rok otplate Moskva stalno produžava, a čiji uslovi se konstantno menjaju. Najbolji primer je kredit u visini 10 milijardi dolara za izgradnju beloruske nuklearke. „Belorusija je dobila dugoročni grejs-period, kao i mogućnost otplate po smanjenoj stopi. Takve uslove Belorusija ne bi mogla da dobije na otvorenom tržištu“, ukazuje Kondratjev.

Nejasno je kako će se trošiti ruski krediti. Minsk ih koristi po sopstvenom nahođenju. Bogdan Bespalko, član Saveta za međuetničke veze u Predsedništvu Ruske Federacije, procenjuje da se novi krediti koriste da bi se pokrili stari. „Veliki deo poslednje tranše od 500 miliona američkih dolara definitivno će biti upotrebljen za to da se pokriju krediti kod ruskih koncerna“, kaže Bespalko.

Treći važan legalni mehanizam za podršku beloruskoj privredi jesu preferencijalni uslovi za pristup ruskom tržištu. Druge partnerske zemlje Rusije unutar Evroazijske ekonomske unije ne uživaju takve povlastice kao beloruske firme. Posmatrači veruju da je to ono što omogućava postojanje čitavih sektora beloruske industrije, pre svih u prehrambenoj i mašinskoj industriji. Prema proračunu moskovskog Instituta za energetiku i finansije, preferencije za pristup ruskom tržištu su, pored zajmova s niskim kamatnim stopama, beloruskoj privredi u periodu od 2011. do 2020. doneli oko 11 milijardi dolara.

Cigarete u đubrivu

Postoje i drugi finansijski putevi kojima se podržava Bjelorusija, ali oni takoreći nisu na dobrovoljnoj bazi ruske strane. Ti tokovi su daleko manji od legalnih, ali takođe nanose štetu državnom budžetu Rusije. Reč je o krijumčarenju, omogućenom ukidanjem graničnih kontrola i favorizovanim statusom Belorusije. Tu se ubraja i uvoz proizvoda iz Evropske unije koji su pod kontrasankcijama Rusije. U Belorusiji im se promene etikete, opreme se lažnim carinskim papirima i transportuju dalje u Rusiju. Pored toga, roba se švercuje bez plaćanja poreza na potrošnju.

„Pri tom, tu zarađuje samo Belorusija. Jedan primer su beloruske cigarete. Tovar sa oko milion kutija doprema se u Rusiju bez akciza, a omiljeni način je da se cigarete transportuju sakrivene u mineralnom đubrivu“, kaže Kondratjev. Sve u svemu, šteta za Rusiju zbog ilegalnog uvoza duvanskih proizvoda od 2011. do 2020. iznosila je oko 2,6 milijardi dolara, a zbog uvoza robe koja je pod sankcijama od 2014. do 2020 oko 4,2 milijarde dolara.

Drugi izvor prihoda za Minsk jeste konfiskacija imovine ruskih preduzetnika u Belorusiji. Najpoznatiji primer je „Belgazprobank“ iz 2020. godine. „Uspostavljanje privremene uprave dovelo je do masivnog odliva depozita i imovine i nanelo štetu ruskim akcionarima. I to nije usamljen slučaj. Poznati su nam slučajevi zaplene robe ruskih pošiljalaca, koja je bila samo u tranzitu kroz Belorusiju“, kaže Kondratjev.

„Rusija ne podržava nijednu drugu zemlju na taj način kao Belorusiju, ali je državni budžet Rusije na gubitku. Istovremeno, ne može se reći da je taj način podrške beloruskoj privredi omiljen i da se sredstva efikasno koriste. Naprotiv, uočavamo stalnu stagnaciju“, zaključuje Bogdan Bespalko.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu