Belorusija – ruganje zdravom razumu
Beloruska vlast uverljivo razrađuje scene za spektakl zvani „demokratski izbori“. Na fonu mnogostrukih kršenja izbornih pravila o kojima svedoče nezavisni posmatrači, prema preliminarnim rezultatima, prvi put za 12 godina u parlament ulaze dve predstavnice opozicije, kandidati Objedinjene građanske partije (OGP), Ana Konopackaja i potpredsednica „Društva beloruskog jezika“ Elena Anisim.
Potvrdila se verzija koja je kolala medijskim prostorom da će zvanični Minsk „možda propustiti“ u parlament pokojeg predstavnika opozicije. Da li se sad moramo začuditi i obradovati? Nema tu čemu da se raduje. Naime, način kako je zvanični Minsk vodio predizbornu kampanju, beše naprosto – izrugivanje zdravom razumu.
„Samo tiho“
Belorusko rukovodstvo je prvobitno imala dva cilja. Najpre je trebalo sačuvati brojčanu nadmoć svojih funkcionera u parlamentu. Za očuvanje političkog sistema vlastima je neophodan pun zastupnički dom Nacionalnog sobranija koji je lišen svake zakonodavne inicijative, jer se po uhodanom poretku takve se inicijative spuštaju iz predsedničke administracije u parlament. Dva predstavnika opozicije neće promeniti taj sistem. Drugi cilj vlasti bio je da se deluje po načelu „samo tiho“ te da se izbori sprovedu bez brutalne represije, kako bi se pribavio legitimitet za sopstveni deputatski korpus na Zapadu.
Podrobnija analiza izbora, pak, pokazuje da je odabir ljudi koji su vlastodršcima neophodni u parlamentu nema ničega zajedničkog sa demokratskim izbornim procesom. Sve se odvijalo po uobičajenom režimu. Posmatrači nisu mogli da prate proces brojanja glasova, a Lidija Jermošina je kao predsednica Centralne izborne komisije požurila da kaže kako je reč o „najdemokratskijim izborima“.
Crno se prodaje za belo
Već godinama vlast Belorusima udara injekcije tog idiotizma, pune tobože slobodnih izbora, ne bi li od njih napravila kopiju stanovnika ludnice iz filma „Let iznad kukavičijeg gnezda“, dakle ljude koji su izgubili volju da se suprotstave nasilju nad zdravim razumom. Crno za belo se prodaje i onima koji situaciju posmatraju spolja.
Prosudite sami. Parlamentarni izbori su bili zakazani za 11. septembar. A u stvarnosti su počeli pet dana ranije, iako takva praksa prevremenog glasanja bez valjanog razloga u uslovima autoritarne vladavine odavno izaziva podozrenje i sumnju da je reč o izbornoj prevari. Seljaci, vojnici, bolesnici na lečenju, studenti, svi su oni masovno terani na birališta uz obećanja dodatnih beneficija. A Centrala izborna komisija se pri tome licemerno poziva na međunarodnu praksu u Japanu, Nemačkoj ili Finskoj u kojima se takođe može glasati ranije.
Od šestog do desetog septembra je, prema zvaničnim podacima, glasalo već 31 odsto od ukupnog broja građana sa pravom glasa, iako su nezavisni posmatrači utvrdili da je ta brojka mnogo uvećana. Isto tako, Komisija je utvrdila da nije posebno uočena velika aktivnost stanovništva. Posmatrači su zabeležili odbijanje da se štampaju opozicione publikacije, izneli su činjenice o ubacivanju listića u providne izborne kutije, prikazali fotografije takozvanih „karuselaša“ koji su se specijalnim autobusima vozili od birališta do birališta. Broj ovakvih narušavanja regularnosti izbora ide do nekoliko stotina. No, Izborna komisija je to proglasila pokušajem njene diskreditacije.
Laž opštih razmera
Umesto diskusije poslaničkih kandidata o sudbini zemlje, državni mediji su doneli izjavu nasmešene predsednice centralne izborne komisije, gospođe Jermošine, da su „birači bili u mogućnosti da svesno biraju“. Ipak je to laž. Čak i da u nju veruju Belorusi oboleli od propagande, to neće napraviti budale od svih građana.
Na sajtu zvanične agencije „Belta“ vest o izborima se sakrila između izveštaja sa Paraolimpijade i rubrike „Generalni plan razvoja Minska“. Sve što su Belorusi morali znati stalo je u jedan udarni članak: „Na izbornim mestima će 11. septembra biti moguće da se u bifeima po privlačnim cenama nabave kulinarski proizvode kao što su razna peciva“.
Državni televizijski kanali koji dopiru do 90 odsto Belorusa prikazuju samo Lukašenka i njegove funkcionere. Opozicija je u periodu između izbora prognana u medijski geto. A na dan izbora njoj je dozvoljeno da u eteru zablista – pet minuta. Šefica Ministarstva informacija Lilija Ananič je nezavisnim medijima koji su aktivno rasvetljavali predizborna zbivanja zapretila sudom zbog emitovanja „destruktivnih materijala“. Naročito je mislila na one materijale koje su primetili i u inostranstvu.
I sve to se želi prodati međunarodnoj zajednici kao znak liberalizacije, kao „tolerantni i beskonfliktni izbori“. Minsk savršeno drsko javlja da su izbori bili transparentni, bez prinude, čvrsto verujući da će Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države zatvoriti oba oka na podvale Centralne izborne komisije u ime mira u regionu.
Da li će priznati takve izbore ili ne, to je stvar Zapada. No, to kako su u Belorusiji proticali predizborna kampanja i izbori ne možeš drukčije nazvati nego – ruganje zdravom razumu.