Bande sa Balkana pljačkaju po Nemačkoj

„Kradem stalno kako bih sebi mogla da priuštim više“, kaže jedna mlada Bosanka bez uvijanja u jednom policijskom izveštaju sačinjenom krajem novembra 2015. na glavnoj železničkoj stanici u Esenu. Ona je, zajedno sa još jednim saučesnikom, uhvaćena na delu prilikom džeparenja. Nacionalnost se do sada u Nemačkoj nije povezivala sa podacima o useljavanju i broju izbeglica. No, sada je to učinila policija u Kelnu: ona je vodila statistiku o nacionalnosti useljenika, koji su kasnije postali kriminalci. Taj izveštaj objavljen je u internom policijskom časopisu „Forum“, a obuhvata period od oktobra 2014. do novembra 2015.

Bez šanse i bez perspektive

Rezultat tog izveštaja pokazuje da nisu u pravu oni koji izbeglice paušalno osuđuju. Najveći deo registrovanih izbeglica nije kažnjavan. Važno je pomenuti da u statistikama nema skoro nijednog slučaja u kojem su bili Sirijci, Iračani ili Avganistanci. Od više od 1.100 Sirijaca u Kelnu, samo pet njih je poznato policiji. To nije ni 0,5 odsto.

No, kada se radi o osobama iz Maroka, Alžira i Tunisa situacija je potpuno drugačija. Kvote krivičnih dela kada su u pitanju useljenici sa severa Afrike nije manja od 40 odsto. Isto je tako i kada se radi o građanima Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Za tu grupu najčešće se vezuju krađe iz automobila i prodavnica ili pljačke.

Počinioci su u najvećem broju slučajeva mladi muškarci, upozorava Martin Lilsdorf iz sindikata kelnske policije. „Oni nemaju šansu da dobiju azil, nemaju pravo da rade, nemaju perspektivu ni u Nemačkoj, ni u svojoj domovini, tako da svoj boravak finansiraju kriminalom.“ Policija u Kelnu posebno naglašava činjenicu, da ta statistika nema nikakve veze sa seksualnim napadima koji su se u tom gradu dogodili za Novu godinu.

Provale u stanove u Šlezvig-Holštajnu

Drugačiju vrstu statistike vodila je policija u Šlezvig-Holštajnu. U toj saveznoj nemačkoj pokrajini se tokom 2015. povećao broj provala u stanove. Registrovano je skoro 8.600 slučajeva, 1.100 više nego lani.

„Podaci pokazuju da bi pojedini useljenici sa Balkana mogli da budu odgovorni za porast broja provalnih krađa“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Šlezvig-Holštajna, Štefan Štut. Policija navodi da je reč o „nizu pljački u gradovima i opštinama“. Takođe kažu da su bande dobro organizovane i da se teško otkrivaju. Malo je razjašnjenih slučajeva – samo oko devet procenata.

Bande s Balkana

Do kraja novembra 2015, istražni organi identifikovali su 221 osobu, odgovornu za provale u stanove. Osamdeset njih su azilanti ili izbeglice. Od onih koji ne poseduju nemačko državljanstvo, 135 ih je s Balkana, 27 iz istočnoevropskih država. Policija posebno na oku drži počinioce albanskog porekla.

„Članovi svih jedanaest bandi protiv kojih se trenutno vode procesi u Šlezvig-Holštajnu su potražioci azila s Balkana“, izjavio je službenik Pokrajinske službe za kriminal.

Nema stigmatizacije izbeglica

Štefan Štut želi da, uprkos tome, spreči da se na sve izbeglice isto gleda. „Kod nas u Šlezvig-Holštajnu trenutno boravi 50.000 izbeglica i nema porasta stope kriminala.“

On istovremeno upozorava da svi oni koji zlouptrebe gostoprimstvo koje im daje ta savezna pokrajina, „nisu dobrodošli“. Štut je najavio da će se u policiji posebno pojačati ljudstvo kod istraga „organizovanih provalnih krađa“. S druge strane, on priželjkuje podršku i Savezne službe za migracije i izbeglice (BAMF). „Nama je potrebno da, u saradnji sa BAMF-om, ubrzamo obradu procesa za dobijanje azila. Ubrzanjem obrade, i ukoliko se ispostavi da osoba mora da napusti zemlju, dobijamo mogućnost bržeg povratka tih lica iz Nemačke.“

Zašto bi to moglo da pomogne pokazuje slučaj jednog mladog Albanca koji od kraja 2014. boravi na severu Nemačke, ali je tek u novembru prošle godine podneo zahtev za azil. U međuvremenu je zaključeno da je policija zabeležila 25 krivičnih dela koje je počinio, mahom su to bile provalne krađe.

Štefan Štut odbacuje ograničenje vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana, ali od službi u tim zemljama očekuje određenu pomoć. „Ako se dogodi da je neko iz zemalja Zapadnog Balkana obavezan da napusti zemlju i uništi dokumenta, onda nam je hitno potrebna zamena pasoša. Ja ne želim da ljudi generalno zbog toga trpe, već da živimo u slobodnoj Evropi u kojoj slobodno možemo da se krećemo.“

Za sada postoji malo pouzdanih statistika o odnosu između broja izbeglica i stope kriminala. Studija Savezne službe za kriminal iz novembra 2015. pokazala je da su „izbeglice u proseku jednako retko ili često krivično gonjene kao i lokalno stanovništvo“. No, prve pouzdane podatke o tome moguće je dobiti tek nakon šest meseci, tvrdi portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije. „Prilikom krivične prijave policajcima širom zemlje je do 1. januara ove godine dozvoljeno da stave naznaku 'izbeglica'.“