Balkanski san Olivera Varheljija
14. novembar 2019.
Kandidat za povjerenika Europske komisije za proširenje Oliver Varhelyi prvi put je javno na saslušanju pred Vanjskopolitičkim odborom Europskog parlamenta predstavio svoj pogled na politiku proširenja u sljedećih pet godina, koliko traje mandat novog saziva Europske komisije. On u četvrtak (14.11.) još nije dobio zeleno svjetlo od EP-a, pa će idući tjedan morati pismeno odgovoriti na još neka pitanja i eventualno opet biti saslušan u Parlamentu.
„Moja vizija je da za pet godina Zapadni Balkan bude više razvijen, da imamo mir između Kosova i Srbije, da Kosovo ima punu viznu liberalizaciju, da pregovori Severne Makedonije i Albanije budu pri kraju, a da se Srbija sprema za pristupanje. To je moj san“, kaže Varhelji. On naglašava da je Zapadni Balkan „integralni deo Evrope“, a da je njegovo pristupanje u „geopolitičkom interesu EU“.
„U narednom periodu moramo da se fokusiramo na uticaj reformi na terenu, tako što ćemo ih meriti kroz prosperitet, kvalitet života i građanske slobode“, kaže Varhelji.
Okončanje dijaloga BG-PR 2020.
Kao prioritetne oblasti za dalje približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji Oliver Varhelji navodi vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija u regiona, ali i smanjenje ekonomskog jaza između zemlja-članica i zemlja-kandidata. „Radiću sledećih pet godina na tome da zatvorimo taj jaz i tim zemlja donesemo prosperitet i razvoj“, kaže Varhelji.
Konkretizujući svoje zadatke, Oliver Varhelji kaže da će, ako postane komesar za proširenje i susedstvo, učiniti sve da Albanija i Severna Makedonija „što je pre moguće“ otvore pristupne pregovore i da se uspešno okonča dijalog Beograda i Prištine. „Radiću zajedno sa šefom diplomatije EU Žozepom Borelom na tome da se dijalog Beograda i Prištine završi uspešno u 2020. godini“, poručio je Varhelji.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Varhelji naglašava da se angažman mora nastaviti na implementaciji 14 tačaka koje je Evropska komisije navela kao uslove za sledeći korak te zemlje na EU-putu, kao i na formiranju vlasti u BiH koje, kaže, nema već godinu dana. „Bosna i Hercegovina ne može da postane kandidat ukoliko ne isporuči reforme“, jasan je Varhelji.
EU ima instrumente i da zaustavi pregovore
On je istovremeno stavio do znanja da neće biti napretka ka članstvu u EU ukoliko u regionu ne bude rezultata u jačanju vladavine prava. „U slučaju neispunjavanja kriterijuma u pristupnom procesu, EU na raspolaganju ima instrumente kojima može da zaustavi pregovore, onemogući zatvaranje poglavlja i suspenduje finansiranje. Neću oklevati da iskoristim bilo koji instrument ukoliko se postavljeni uslovi ne ispunjavaju“, upozorava Varhelji.
Oliver Vrrahelji zaključuje da će, kao komesar za proširenje, „napravi most“ između Zapadnog Balkana i zemalja-članica EU, „ubeđujući region da su reforme neophodne, a članice Unije da je proširenje u njihovom interesu“.
Proširenje dato „u ruke Orbanu“?
Već prilikom objavljivanja raspodele resora u novoj Evropskoj komisiji, na račun imenovane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen stiglo je mnoštvo kritika zbog toga što je oblast susedstva i proširenja namenila kandidatu iz Mađarske. Zabrinutost poznavalaca evropskih prilika dolazila je iz konstatacije da se time proširenje „daje Orbanu u ruke“.
Godinama unazad, Evropska unija i njene institucije u stalnom su sukobu sa vladom mađarskog premijera Viktora Orbana i to oko fundamentalnih stvari, onih koje se tiču vrednosti EU kao što su vladavina prava i demokratija. U pismu o „opisu posla“ budućeg komesara za proširenje i susedstvo, Fon der Lajenova je insistirala na važnosti njegovog zalaganja za „ubrzanje reformi“ kao i na „fokusu na vladavinu prava i borbu protiv korupcije i kriminala“ u zemljama koje su na putu ka EU.
Za prvog i zbog sukoba interesa odbačenog mađarskog kandidata za komesara Lasla Tročanjija, inače nekadašnjeg ministra pravde Mađarske, ali i za njegovu zamenu, dosadašnjeg mađarskog ambasadora u EU Olivera Varheljija, važi da su „bliski saradnici“ i „verni zagovornici“ politike premijera Orbana. I dok u Evropskoj komisiji naglašavaju da stupanje na mesto komesara podrazumeva „odbacivanje nacionalne i zalaganje za politiku i vrednosti EU“, poslanici Evropskog parlamenta u više navrata su izrazili zabrinutost oko nezavisnosti rada budućeg komesara za proširenje. Oni su upozoravali na mogućnost da će se Varhelji „više rukovoditi politikom Mađarske, nego EU“.
„Kao komesar, radiću nezavisno. Neću biti deo nijedne vlade, već Evropske komisije, i pratiću samo EU-politiku i nijednu drugu“, ponavljao je Oliver Varhelji tokom tročasovne debate sa poslanicima u Evropskom parlamentu.
-pročitajte još: Haiko Mas: Nemačka je za EU-perspektivu Zapadnog Balkana
Erozija nezavisnih institucija u Mađarskoj, ignorantski odnos Budimpešte prema migracionoj politici EU, bliske veze Orbana i predsednika Rusije Putina, insistiranje na pravima mađarske manjine u Ukrajini i pružanje azila nekadašnjem predsedniku Makedonije Nikoli Gruevskom koji je osušen na zatvor – sve su to primeri koje su tokom debate navodili evropski poslanici, a koji govore o direktnom sukobu Mađarske i politike EU.
Varhelji odgovara da on „nije kandidovan da ocenjuje politiku Budimpešte“, a i da će u okviru svog resora „braniti politiku EU protiv svakog uticaja spolja, svake institucije, svake vlade – pa i mađarske“.
S druge strane, ima i onih koji smatraju da je mađarski komesar dobar izbor upravo za politiku proširenja i susedstva zbog „blizine i poznavanja“ regiona, kao i zbog glasnog zagovaranja Budimpešte da se proces pristupanja EU ubrza.
„Blizu smo regiona. Angažovani smo blisko sa regionom i imamo dobre odnose sa svim zemljama u regionu. Na tim osnovama može da se pravi kredibilitet“, izjavio je Varhelji.
Proširenje – „vruć krompir“ za novog komesara
Trenutak u kome bi Oliver Varhelji trebalo da preuzme dužnost novog komesara za proširenje, obeležava burna rasprava unutar EU o efikasnosti i mogućoj reformi dosadašnje politike proširenja. Okidač za razgovore o budućnosti politike proširenja, a sa samim tim i budućnosti zemlja Zapadnog Balkana, bila je blokada otvaranja pristupnih pregovora sa Tiranom i Skopljem.
Francuska zahteva da se pre bilo kakvih daljih koraka u pravcu pristupanja Uniji „preispita pristup procesu proširenja“, kako bi se on učinio „postepenijim i konkretnijim kada je u pitanju dobrobit za zemlje u procesu, ali i reverzibilnijim po pitanju efikasnosti primene reformi, posebno u oblasti vladavine prava“.
„Evropska unija ne može da odustane od obećanja datog Zapadnom Balkanu, niti je trenutno stanje održivo. Nama je neophodan novi pristup proširenju sa novim, duplim angažmanom – političkim i ekonomskim“, navodi nekadašnji direktor za proširenje u Evropskoj komisiji Pjer Mirel.
Mađarska se u toj „”unutrašnjoj debati EU“, nalazi u grupi onih zemlja – zajedno sa drugim članicama Višegradske grupe, ali i sa Italijom i Austrijom – koje se protive trenutnoj blokadi u proširenju, a zalažu za što brži i efikasniji put zemlja regiona u EU-porodicu.
Pitanje efikasnosti samog procesa proširenja
Sam Vrahelji je, tokom obraćanja Evropskom parlamentu, naveo da će se, ukoliko bude izabran, odmah angažovati u dijalogu sa zemljama-članicama koje su iskazale „zabrinutost“ kada je reč o efikasnosti procesa proširenja. „Moj stav je da ne mora da se menja ceo okvir politike proširenja, već da bi trebalo poboljšati metodologiju, kako bi se zemljama koje mogu i žele da se kreću brže, obezbedio brži pristup EU, ali i obranuto“, kaže Varhelji.
On je poručio da će nastaviti posao njegovog prethodnika i, baš kao i Johanes Han, založio se za paralelne procese „produbljivanja i širenja“ EU. „Evropska unija mora da bude spremna da prihvati region, a unutrašnje reforme ne kose se sa širenjem Unije“, poručio je Varhelji.
U situaciji kada vodeću ulogu u politici proširenja sve više preuzimaju same zemlje-članice EU, Oliver Varhelji će, kao Mađar, ali prvenstveno i najbitnije kao zvaničnik Evropske komisije direktno zadužen za tu oblast, morati da pokaže i dokaže kredibilitet politike proširenja. A on je uveliko poljuljan, kako u očima građanima Zapadnog Balkana, tako i onih u zemljama-članicama Unije.