Balkan zavisi od gasa, ali da li mu trebaju novi gasovodi?

Bio je to svečani trenutak. U januaru 2020. Grčka, Izrael i Kipar su u Atini potpisali sporazum o izgradnji mediteranskog gasovoda Eastmed. Izrael će od 2025. podvodnim gasovodom dužine 1.900 kilometara isporučivati ​​gas iz istočnog Sredozemlja u zapadnu Evropu.

Italija je glavni kupac, a sve zemlje jugoistočne Evrope mogu da profitiraju od jeftinijeg snabdevanja prirodnim gasom.

Prilikom potpisivanja, tadašnji grčki ministar energetike Kostis Hacidakis hvalio je gasovod nazivajući ga „mirovnim projektom“ i ističući da on doprinosi „energetskoj sigurnosti Evrope koju podržava i EU“. Kiparski šef države Nikos Anastaziades čak je govorio o „istorijskom događaju“.

Dve godine kasnije radost je zamenilo razočaranje. Sredstva za projekt još uvek nisu obezbeđena. Prema izveštajima grčkih medija, SAD takođe savetuju da se ne gradi novi gasovod, navodeći kao razloge ekonomska uska grla i političke komplikacije u istočnom Sredozemlju. O tome je nedavno izvestio briselski magazin Politiko – i proglasio ovaj projekat „mrtvim“.

Pogrešna očekivanja

Portparol grčke vlade sada je izjavio da tržište mora da donese konačnu odluku ima li ekonomske računice za gradnju gasovoda.

Međutim, Jorgos Kircos, poslanik u Evropskom parlamentu iz stranke Nova demokratija (ND), koja je na vlasti u Grčkoj, ne veruje da će privatni investitori uspeti da prikupe potrebnih šest milijardi evra. „Nikad nisam verovao da će ovaj projekt biti ekonomski isplativ. Čak sumnjam u to i da su zemlje, uključene u projekat, ikad u to verovale“, rekao je Kircos za DW.

Ni nedavne napetosti između Grčke i susedne Turske nisu bile od pomoći, upozorava ovaj ekonomista. „Ako moćna regionalna sila poput Turske odustane od takvog projekta, onda tu nema računice.“

Čini se da su potpuno propala i očekivanja zemalja uključenih u projekat da bi EU mogla da izdvoji veći deo sume potreban za gradnju.

EU želi da smanji emisije ugljen-dioksida za 55 posto do 2030. godine. Stoga se ne odobravaju nova ulaganja u gasovode ili gasne elektrane. Između 2008. i 2019. zemlje članice EU subvencionisale su korišćenje fosilnih goriva iz javnih sredstava sa više od 50 milijardi evra godišnje. To proizlazi iz najnovijeg izveštaja Evropskih revizora. Te subvencije „predstavljaju prepreku na putu prema klimatskim ciljevima“, žale se revizori.

Kontroverze oko „Uredbe o taksonomiji“

Krajem 2021. godine predstavnici članica EU uspeli su da dogovore nove propise za prekogranične energetske projekte. U skladu s tim, više nije dopuštena podrška iz fondova EU za gradnju novih gasovoda.

Međutim, postoji izuzetak koji se odnosi na buduće priključenje Kipra na evropsku gasnu mrežu. Znači li to da se Eastmed delimično finansira na mala vrata? Situacija još uvek nije jasna.

Inače, Evropska komisija takođe planira da klasifikuje prirodni gas kao ekološki prihvatljiv energent u takozvanoj „Uredbi o taksonomiji“ – ali samo u prelaznoj fazi i pod određenim uslovima. Ovde grčki poslovni portal Energy Press definitivno vidi mogućnosti finansiranja iz EU fondova.

„Ponekad je Evropska komisija za upotrebu gasa, a ponekad protiv“, žali se evroparlamentarac Kircos. „Pravila su nejasna, ne znamo ko ima pravo na novac iz fondova, a ko ne. To je problem za potencijalnog investitora koji mora imati sigurnost u planiranju projekta“, dodaje konzervativni političar.

Gas umesto uglja

Stručnjaci su to prikazali još drastičnije: Izbacivanje svih fosilnih goriva bilo bi poput pucnja u sopstvenu nogu, upozorava Aleksandros Lagakos, direktor energetske kompanije Blue Grid sa sedištem u Atini i jedan od osnivača trusta mozgova Greek Energy Forum.

U godinama koje dolaze, možda čak i narednih decenija, gas će ostati važan deo evropskog energetskog koktela, smatra Lagakos. U tome se slažu svi stručnjaci.

To se posebno odnosi na Balkan: u Grčkoj,  Bugarskoj, Srbiji i drugim zemljama, gas je vrlo popularan kao relativno ekološki prihvatljiv energent – ​​da bi se izbegao ugalj, koji je puno štetniji za klimu.

Samo u grčkoj regiji sa nalazištima mrkog uglja na zapadu egejske Makedonije trenutno postoji program finansiranja vredan oko sedam milijardi evra za gašenje elektrana na ugalj i prelazak na druge tipove energije.

TAP – mala uspešna priča

Važan gasovod već je sagrađen na jugu Evrope: od decembra 2020. Azerbdjdžan opskrbljuje kontinent gasom putem Prekojadranskog gasovoda (TAP). Gotovo 900 kilometara dug koridor vodi od tursko-grčke granice preko Albanije do Italije. Ima kapacitet od 10 milijardi kubnih metara godišnje.

Projekat je podržala EU, a finansirala ga je Evropska investiciona banka. Bugarska i Grčka takođe imaju koristi od snabdevanja gasom. „Od sada nastupa diverzifikacija“, najavio je krajem 2020. tadašnji bugarski premijer Bojko Borisov, proglasivši kraj „kvazi-monopola“ Gazproma. Da li je TAP ozbiljan konkurent ruskom gasu koji stiže takozvanim Turskim tokom?

Za Aleksandera Lagakosa uspeh je očigledan, „kada se uzme u obzir da Bugarska i Grčka dobijaju po milijardu kubnih metara prirodnog gasa godišnje preko gasovoda TAP. Na malom tržištu jugoistočne Evrope količina gasa iz Azerbejdžana je značajna.“

U evropskom kontekstu, međutim, stvari izgledaju drugačije: Evropljani svake godine potroše 500 milijardi kubika gasa, tako da isporuke iz Azerbejdžana teško mogu nešto da promeniti u pogledu konkurencije Rusiji, smatra ovaj energetski stručnjak.

„Rusija je jedini isporučilac gasa koji značajno može da poveća pošiljke“, kaže Lagakos. „Ali Rusija to ne čini jer hoće da profitira od današnjih rekordnih cena gasa.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.