Balkan se ne sme ostaviti svojim svađama

U tekstu pod naslovom „Ma kakvo proširenje EU!“ novinar italijanskog dnevnika La Republika Alberto Darđenio piše za nemački dnevnik Velt: „2025. godine bi Evropska unija mogla da se sastoji od najmanje 31 partnera – ako tada uopšte još bude postojala. Srbija i Crna Gora već pregovaraju o svom pristupu, a Albanija i Makedonija bi uskoro mogle da počnu s tim (...) i na kraju bi na red mogli doći Kosovo i Bosna. Iako bi neke prestonice više volele da se taj proces malo uspori, u principu niko u Evropi nema ništa protiv da se zemlje Zapadnog Balkana integrišu. Još uvek su sveža sećanja na krvav rat u regionu posle sloma Jugoslavije, baš kao i zategnuti odnosi koji i dalje postoje među tim zemljama.“

Autor podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da nije za pristupanje novih zemalja EU pre reformisanja Evropske unije, iako njega „niko ne može da optuži da je protivnik Evrope“, „baš kao što niko ne može da zamisli da prepusti balkanske zemlje svojim istorijskim svađama umesto da ih dovede u Evropu. Jer Evropska unija ima 28 članica i već sada njome ne može da se upravlja“.

 - pročitajte još: Bure baruta na šahovskoj tabli

„Severna i južna Evropa se već godinama bezuspešno spore oko reforme evra. Zapadna i Istočna Evropa ne mogu da se slože oko teme zvane doseljavanje, a ni da smisle nikakvu ideju koja bi mogla da oživi evropsku integraciju. Takvi sporovi prouzrokuju tromost EU i vode u stagnaciju koju je izazvao populizam koji se širi svuda po kontinentu. U toj borbi se u suštini radi o mnogo više toga, naime, o budućem identitetu Evrope: hoće li on ostati veran liberalnoj demokratiji ili iliberalnim demokraturama koje su se već pojavile u pojedinim zemljama?“

„Makron je jedini šef vlade koji i dalje hoće da reformiše Uniju, koji otvoreno govori o tome da bi ona trebalo da spram svojih građana dobije novu suverenost i da bude vredna poštovanja. Razumljiv projekat, koji, doduše nailazi na određeni otpor njegovih kolega – pa i Angele Merkel, a mora da se bori i sa političkom slabošću svojih prirodnih saveznika na tom krstaškom pohodu: Italije i Španije. Makron je u pravu: pre nego što se Evropska unija dalje proširi, morala bi biti reformisana. I to bar tako da se ukine mogućnost veta pojedinih članica i uvede većinsko odlučivanje, jer će inače upravljanje EU postati nemoguće.“

 - pročitajte još: Nemci protiv proširenja EU

„No, pre nego što se počne sa prijemom balkanskih zemalja, koji bi mogao da traje dobrih sedam ili osam godina, ova reforma pre svega evra i migracione politike morala bi da bude spremna do početka 2019. To naglašavaju svi, no sa izuzetkom Makrona niko nema hrabrosti da u to zaista poveruje. Umesto toga, lideri se radije upuštaju u kratkoročne političke igre i neće da se upuste u pravu viziju budućnosti. Aktuelni rukovodeći politički sloj Evrope mora konačno da posle mnogo reči pređe i na dela, inače rizikuje da bude oduvan sa političke karte kontinenta. A to bi značilo kraj ove Evropske unije“, zaključuje italijanski novinar Alberto Darđenio u tekstu za Velt.

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android