Balkan i energetska kriza – mogući socijalni nemiri?

„Region je prijemčiv za uticaje spolja, to je bolno pokazao ruski napad na Ukrajinu. Decenijski neuspeh integracije regiona u EU razočarao je tamošnje stanovništvo, što je utabalo put antizapadnoj propagandi. Energetska kriza će ponovo staviti na probu stratešku sposobnost Evropske unije da brani svoje interese u komšiluku“, ocenjuje Velt.

Nemački list citira Enđeluše Morinu iz briselskog trusta mozgova Evropski savet za međunarodne odnose, koja konstatuje da uska grla u snabdevanju energijom u regionu nisu neuobičajena, jer nema prave infrastrukture koja bi omogućila nesmetano snabdevanje u zimskim mesecima. „Na fonu postojeće krize, rastućih cena i nedovoljne ponude energije, region će dvostruko patiti“, ocenjuje Morina.

Severna Makedonija je već proglasila vanredno stanje u energetskom sektoru, Kosovo je već uvelo redovne restrikcije struje, navodi „Velt“, a prenosi i najavu albanskog predsednika Edija Rame da će predstojeća zima biti najteža do sada.

-pročitajte još: Sunčana zemlja sa premalo solarnih panela

Socijalni nemiri zbog krize?

Navodi se i analiza Svetske banke iz maja, prema kojoj su „Albanija i Severna Makedonija najosetljivije za promenu cena. Kosovo doduše leti proizvodi više struje nego što mu je potrebno, ali zimi mora da uvozi električnu energiju.“

„U Srbiji je iz različitih razloga proizvodnja uglja od 2021. znatno opala, pa je zemlja sada upućena na veći uvoz. Osim toga, stanovništvo u regionu teško može da prati rast cena. Još pre tri godine trećina stanovništva u Severnoj Makedoniji nije mogla da dovoljno ugreje svoja domaćinstva – po tome su prvi u Evropi. Kosovo, Crna Gora i Srbija prema tim izveštajima takođe spadaju u najpogođenije zemlje.“

Enđeluše Morina ocenjuje da bi sve to, u kombinaciji s rastom cena životnih namirnica, moglo da dovede do socijalnih nemira.

Uloga Rusije, Kine i Turske

„Destabilizacija regiona je suprotna interesima Evropske unije“, konstatuje nemački list i nastavlja: „Zapadni Balkan je, naime, strateški važan kao kopneni most između južnog krila Severnoatlanskog pakta i srednje Evrope. Ali tu gde EU nije dovoljno prisutna, šire se drugi akteri. To su pokazale prethodne godine. U slučaju Rusije to je sada posebno vidljivo, ali i Kina kao sistemski rival Zapada propagira širom sveta iliberalni svetski poredak. Antizapadna retorika se prima i zato što su mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu razočarani u pogledu sporih pristupnih procesa.“

Briselska ekspertkinja Morina za „Velt“ ocenjuje da u energetskom smislu Moskva i Peking trenutno nemaju mnogo da ponude, jer je Rusija zaokupljena drugim stvarima, a Peking voli da sve rešava bilateralno. Ali, kako se navodi, pojavila se ponuda Turske da pomogne u snabdevanju gasom – turski predsednik Erdogan je ove nedelje u poseti zemljama regiona.

Šansa za Balkan

„Turska jeste, doduše, kao članica NATO zapravo saveznik Zapada, ali Erdoganova spoljnopolitička soliranja često izazivaju napetost unutar vojnog saveza“, ocenjuje nemački list.

Enđeluše Morina međutim tu vidi šansu za balkanske zemlje, jer se one nalaze na promenjenim rutama snabdevanja gasom, pa će, očekuje, te zemlje verovatno i dobiti neku kratkoročnu pomoć od EU.

„Evropska unija bi u energetskim pitanjima morala da počne da tretira region kao deo EU“, kaže Morina i dodaje da je to „neophodno zbog geografske blizine, zbog potencijala, ali i zbog rizika koji zapadnobalkanski region predstavlja usled pokušaja uticaja spolja.“

Priredio D.Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.