Bakić: Za Vučića je ovo pitanje života i smrti

Nemanja Rujević, DW: Gospodine Bakiću, da li je šesti dan demonstracija u nedelju ujedno bio opelo za ovaj talas protesta?

Jovo Bakić: Najverovatnije jeste. Iako, biće protesta ispred Centralnog zatvora za ljude koji su privedeni, prebijeni, nabrzaka osuđeni na 30 dana zatvora. Mora da se stavi do znanja da to što režim radi ne sme da se dopusti. Protesti mogu sada da stanu, ali vrlo brzo će se javiti slični zbog neke idiotarije vlasti.

Kao da je za sada pušten pritisak iz ekspres-lonca.

Nisam siguran da je ta metafora na mestu. Mislim da bes ključa i onda se, ako već govorimo u metaforama, lonac ponekad uspe pomeriti sa vatre, a onda se ponovo vrati na vatru i nastavi da ključa. Sve veći broj ljudi shvata u kakvom režimu živi.

Imate dva izlaza: ili da emigrirate, što su mnogi uradili mada je sada zbog korone sve teže, ili, ako ne možete da emigrirate, onda morate da se borite. Ne možete pobeći od svega tako što ćete izbaciti televizor iz kuće i slušati ozbiljnu muziku.

Kažete sve više ljudi shvata u kakvom režimu živi. Ali vest bi mogla da glasi i ovako: 99 odsto Beograđana ili Novosađana ili Nišlija - ostalo je kod kuće. Gde su oni?

Prvog dana je bilo dosta ljudi na ulici. Odmah je krenulo kompromitovanje protesta jer je režim iskoristio narko-klanove, kriminalce i navijačke grupe u službi narko-klanova, da izazove sukobe sa policijom koja će onda, zajedno sa kriminalcima, nasumično prebijati demonstrante. Sigurno bi bilo i više ljudi da režim nije primenio tu taktiku.

Doduše, posle tri ili četiri dana sam posmatrao i mladi frustrirani svet koji nije u službi režima već im prosto radi adrenalin, pa su mislili da je velika hrabrost tući se sa policijom. Najveći deo ljudi kojima je dosta režima bio je u pozadini i sa očajanjem gledao šta se zbiva.

Zanimljivo je da je linija podele među demonstrantima bila manje ideološka, a više se radilo o metodu - mirno ili nasilno. Da li je to lažna dilema?

Ključno je zapravo privući deo državnog aparata na stranu naroda. U ovom trenutku policija misli da brani državu, a u stvari dobar deo žandara nije svestan da brani mafiju. Nadam se da će u jednom trenutku i žandari shvatiti da su u službi mafije, a ne u službi države. Ako to shvate, onda ćemo rešiti problem koji imamo. Ali, dok se to ne desi, ne može dati rezultat nasilje golorukih protiv teško naoružanih.

 

Videli smo sasvim različite reakcije policije ovih dana. Snimci brutalnosti su obišli svet. Može li biti slučajno kada svi do jednog iz kordona odalame čoveka koji se bespomoćno previja na ulici?

To je bio jedan od najpotresnijih snimaka koji kruže. To svakako nije slučajno. Jasno je da režim među žandarima ima ljude koji imaju ozbiljne sadističke porive, i toga moramo biti svesni za neke naredne proteste. Važno je da za te proteste bude spremna organizacija koja sad već može da zna kako će se režim ponašati.

Nije li to tamni vilajet: veliki broj ljudi ne želi da vidi nikoga iz opozicije, a protestima ipak treba vođstvo. Kako se iz toga izlazi?

Za neke ljude iz opozicije verujem da imaju časne motive, za druge sumjnam da su deo ovog režima na specifičan način. Ali oni jednostavno ne uživaju poverenje građana, a nikako ne žele da se povuku. To stvara jako nezadovoljstvo i utiče na potpuno rasulo koje je bilo vidljivo tokom protesta.

Čim nemate organizovani nastup, nemate redarsku službu, i onda je prvog dana trideset ljudi moglo da se pojavi, izazove nered i sve pokvari. Jasno je da su oni kriminalci u Vučićevoj službi. Tu imamo ozbiljan problem, jer svaki sledeći protest mora da bude izvenredno organizovan sa jakom redarskom službom koja će stati uz ljude i sprečiti ubacivanje režimskih kriminalaca.

Vučić je prvo popustio, prebacujući to na premijerku Brnabić, te povukao odluku o policijskom času. Onda je otišao u Pariz odakle je citirao navodno istraživanje prema kojem 95 odsto ljudi ne podržava ovo što se dešava na ulicama. Mislite da je stvarno bio opušten?

Mislim da on nikad nije opušten. To je takva psihička struktura, prenapeta. On je uvek bio najveći sopstveni neprijatelj. U ovom trenutku ima apsolutni raskid sa stvarnošću, kao i inače kada autoritarni vođ vlada neprikosnoveno, kada ga niko ne može izazvati, a kamoli ugroziti, on stiče osećaj svemoći. Naravno, uvek umišlja tajkune, strane službe koji rade protiv njega. On to prvo izmisli, onda ubedi sebe da je to tačno, a onda ubeđuje sve ostale posredstvom Pinka, Informera i drugih idiotizovanih medija.

Mnogi zapadni mediji su kupili priču da desničari preuzimaju proteste jer kreće nova tura razgovora sa Prištinom. Vučićeva vlast insinuira i da postoji rusko mešanje. Dakle, deo medija na Zapadu piše onako kako Vučiću odgovara.

To je jer svak ima svoje interese. Na Zapadu Vučića opažaju kao jedinog čoveka koji može dovesti do srpsko-albanskog sporazuma. Kao nekada, kada su Slobodana Miloševića posle Dejtona smatrali jamcem mira na Balkanu. Nikoga u opoziciji nema - a sami političari u EU i SAD su se potrudili da se ovde ne pojavi niko organizovan u opoziciji i pokušavaju da kosovski problem reše sa Vučićem. On stalno izbegava, oni stalno pritiskaju, i ta igra na diplomatskom planu traje godinama.

Istovremeno, ovde je zaista deo biračkog tela otišao udesno i misli da je Kosovo pitanje svih pitanja. Oni su, kako smo videli, iskreno spremni da se bore za Kosovo i to na ulicama Beograda.

Šta je epilog ovih dana?

Verujem da će ovi protesti polako utihnuti, ali da će bes u narodu biti veoma prisutan i da će prva sledeća glupost koju vlast napravi dovesti ponovo do protesta. Ova vlast je postala i providna i iritantna za ogroman broj ljudi.

Treba naglasiti ovo: U Beogradu vlast nema ni petinu podrške. Od preostalih ljudi, makar petina su izraziti neprijatelji režima, a verovatno ima još više protivnika koji bi bili spremni da se pridruže neprijateljima režima. Otuda i ova impresivna opremljenost policije koja ukazuje da je režim svestan opasnosti. Jer, Aleksandar Vučić dobro zna da, kada siđe sa vlasti, neće preći u opoziciju. Za njega je ovo pitanje života i smrti.

*Sociolog Jovo Bakić (1970) je vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Autor je knjiga "Jugoslavija - razaranje i njegovi tumači" i "Evropska krajnja desnica 1945-2018". Učestvuje u formiranju nove levičarske stranke u Srbiji koje je najavljeno još prošle godine.