Bajraktar: turski borbeni dron u ratu u Ukrajini

Na videu koji trenutno kruži društvenim mrežama se čuje patetična himna turskom borbenom dronu Bajraktar, za koji Kijev tvrdi da je nekoliko puta uspešno upotrebljen protiv ruske vojske. Na snimku se vide slike navodnog uništavanja ruskih vozila i artiljerijskih oruđa. Propaganda se marljivo sprovodi, video je titlovan na engleskom i turskom jeziku.

Ukrajinska vlada takođe je na društvenim mrežama objavila nekoliko video-zapisa navodno „uspešnih“ akcija tih dronova. Jedan video je pre nekoliko dana na Tviteru objavila i ukrajinska ambasada u Turskoj.

Međutim, nema pouzdanih informacija o tome koliko često i koliko uspešno je Ukrajina do danas zapravo koristila te dronove. Ne može se proveriti ni tvrdnja Moskve da je oborila neke od tih bespilotnih letelica. Činjenica je da Ukrajina te borbene dronove ima od 2019. godine – za tri godine kupljeno je njih oko 50.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane pre nekoliko dana je objavilo da je isporučen određeni broj dodatnih dronova Bajraktar koji su spremni za borbenu upotrebu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da njegova zemlja od njih ima velike koristi.

Kao što je uobičajeno u takvim slučajevima, turska strana se po tom pitanju još nije oglasila. Svetska javnost je tek iz medijskih izveštaja saznala o njihovom postojanju.

Dron koji je razvio Erdoganov zet

Dron Bajraktar TB2 razvija i proizvodi turska kompanija „Bajkar“, u vlasništvu dva brata. Mala kompanija osnovana 1984. godine postala je pravi gigant naoružanja tokom vlade Erdoganove stranke AKP. Firma pripada porodici Bajraktar, čiji je član i zet turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Njegov zet Seldžuk Bajraktar je tehnički direktor kompanije.

Kompanija „Bajkar“ je, prema njihovim sopstvenim navodima, od 2006. do 2021. sedmostruko povećala izvoz. Prema izveštajima medija, samo borbeni dron Bajraktar TB2 poručilo je 16 zemalja, među kojima su i Ukrajina, Azerbejdžan, Maroko, Tunis, Katar, Kirgistan i Turkmenistan. Poljska je bila prva članica NATO koja je prošle godine objavila da je naručila 24 drona.

Bajraktar TB2 je već bio u akcijama u Iraku i Siriji, a Azerbejdžan ga je u Nagorno-Karabahu koristio protiv jermenskih milicija. U Libiji je korišćen protiv vojske pobunjeničkog komandanta Kalife Haftara. Nedavno je navedeno da je dron korišćen i u Etiopiji, u napadu izvršenom u januaru u kojem je ubijeno 58 civila.

Bajraktar TB2 dugačak je 6,50 i ima raspon krila od dvanaest metara. Može da ostane u vazduhu više od 24 sata i ima maksimalnu brzinu od oko 220 kilometara na sat. Stručnjaci navode da je jeftiniji od zapadne konkurencije.

Može li turski dron da utiče na tok rata u Ukrajini?

Koliko borbenih dronova Ukrajina ima i da li je Turska isporučila i dodatne naručene dronove – o tome nema pouzdanih informacija. A ako je tako, mogu li ti borbeni dronovi da diktiraju tok rata?

Volfgang Rihter, bivši pukovnik i vojni stručnjak nemačke Fondacije nauka i politika (SWP), u to sumnja. On za DW ukazuje da turska bespilotna letelica može iz upotrebe da „izbaci tenkove ili artiljerijsko oruđa“. A ako je Kijev dobio svih šezdesetak turskih borbenih dronova, to bi moglo da nanese ozbiljne gubitke ruskoj strani. Pa ipak, efekat dronova ostaje ograničen u odnosu na borbu na tlu.

Rihter podseća da se samo ispred Kijeva nalazi vojna kolona sa oko 600 borbenih oklopnih vozila i da Rusija istovremeno sa četiri velike grupe napada Ukrajinu. Osim toga, nije poznato da li je i koliko borbenih dronova još u funkciji ili je Rusija neke od njih već uništila.

Kako je pozicionirana Turska?

Turski predsednik Erdogan godinama održava dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Dok je Turska, članica NATO, isporučivala borbene bespilotne letelice Ukrajini, ona je istovremeno od Rusije kupila protivraketne odbrambene sisteme S-400. „S ruskom invazijom na Ukrajinu, to tursko balansiranje postalo je još teže“, ukazuje Darija Isačenko, ekspertkinja za bezbednosnu i odbrambenu politiku u Centru za primenjene turske studije Fondacije SWP.

Ona procenjuje da Erdogan sebi ne može da priušti da favorizuje jednu od te dve strane, jer bi to imalo ozbiljne bezbednosne, kao i ekonomske posledice po Ankaru. „Rusija nije zamena za odnose Ankare sa Zapadom, a Zapad nije zamena za odnose Turske sa Rusijom“, smatra Isačenko. Ona zato pretpostavlja da će Erdogan učiniti „samo ono što je neophodno u okviru mogućnosti“.

Kao odgovor na rusku invaziju, Ankara je za ruske ratne brodove blokirala turski moreuz i pristup Crnom moru preko Bosfora. Međutim, Isačenkova ne veruje da će se Ankara pridružila Zapadnom „režimu sankcija“ Rusiji, jer „odgovor iz Moskve može brzo da usledi, a to bi teško pogodilo tursku ekonomiju, posebno u oblastima kao što su turizam, građevinarstvo ili uvoz pšenice.“ Turska inače uvozi 70 odsto pšenice iz Rusije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.