Kakvo olakšanje! Govor Džoa Bajdena u četvrtak uveče – nastup kojim je na konvenciji Demokratske partije zvanično prihvatio nominaciju za predsednika – bio je sjajan. Bajden nije na jedvite jade mumlao polurečenice koje se završavaju tako da nemaju veze sa početkom, iako je publika na to navikla tokom nekih debata u trci za nominaciju.
Umesto toga, govor je bio strastven. Bajden je podigao glas protiv „dodvoravanja diktatorima“ i gutao knedle dok je govorio o svom najstarijem sinu Bou koji je umro 2015. od posledica tumora na mozgu. „Bo me inspiriše svakog dana“, rekao je, dok mu je glas pomalo drhtao.
-pročitajte još: Džo Bajden i Kamala Haris: uravnotežen dvojac
Dakle, emocije su bile na mestu, ali bez preterivanja, a rečenična struktura dobra. Pre samo nekoliko godina bila bi neslana šala nazvati takav govor uspešnim. Amerikanci su od Bajdena do sada videli sve i svašta, ali su, pre svega, videli drukčijeg kandidata od aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Cela demokratska konvencija bila je pokazna vežba da se što više naglase razlike između Bajdena i Trampa. U nebrojenim komentarima Bajden je označen kao ljubazan, pristojan i saosećajan, a to su epiteti koje verovatno ni Trampovi fanovi ne bi upotrebili da opišu svog predsednika.
Bajden nije oklevao da kritikuje šefa Bele kuće. Insistirao je na tvrdnji da je Tramp katastrofalno reagovao na epidemiju i da se boljitak ne nazire. „Posle ovoliko vremena, predsednik i dalje nema plan. Pa, ja imam plan“, rekao je Bajden pre nego što je izneo detalje mera koje bi primenio od „prvog dana“ u Ovalnom kabinetu – uvođenje brzih testova, veća proizvodnja medicinske zaštitne opreme i slušanje stručnjaka.
Tokom četvorodnevne partijske konvencije učesnici su uporno ponavljali da je Tramp nekompetentan, opasan i operisan od empatije. U tim porukama je Bajden, nasuprot tome, čovek sa decenijskim iskustvom koji na ličnom nivou zna da saoseća sa porodicama koje tuguju za najmilijima, onima koji ostaju bez posla ili čiji su članovi porodice u vojsci.
Ali, Džozef Bajden ne može dovoljno dobro da se proda ako mu je jedini adut to što nije Donald Tramp.
U poslednjem govoru je Bajden pokazao da barem donekle shvata koliko je važno da postavlja sopstvena merila i radi na širenju glasačke baze. Govorio je o potrebi da se prevaziđe podela na crvene i plave federalne države. Na tome se takođe insistiralo, čulo se i mnogo republikanaca koji su pričali zašto će glasati za Bajdena, a govorom je demokratskog kandidata podržao i bivši republikanski guverner Džon Kesić.
Ipak, još nije jasno kako će Bajdenova kandidatkinja za potpredsednicu Kamala Haris ubediti mlade progresivne birače da izađu na izbore i zaokruže Bajdena. Centristička kandidatkinja Hilari Klinton takođe je imala problema da privuče tu klijentelu pre četiri godine.
Kada se pogleda koliko je progresivnih, levo usmerenih Demokrata dobilo unutarstranačke izbore za Kongres protiv iskusnih umerenih kandidata – jasno je da će Bajden i Haris morati da porade na ovom delu biračkog tela ukoliko žele pobedu u novembru.