Slike od 6. januara 2021. potresno su svedočanstvo o stanju u kojem se nalaze Sjedinjene Američke Države nakon četiri godine Donalda Trampa. One su se urezale u kolektivno pamćenje, i to ne samo u SAD. To čitav svet neće zaboraviti. Nahuškani mržnjom i razjedeni teorijama zavere, pristalice tadašnjeg predsednika navalile su na srce američke demokratije.
Tačno dve nedelje kasnije, Sjedinjene Države sada imaju novog predsednika. Taj proces Donald Tramp nije mogao da zaustavi ni svim svojim razornim lažima. I to je dobra vest, svi možemo na trenutak da odahnemo.
Trampova era još nije okončana
Donald Tramp više nije predsednik SAD, ali njegova era još nije gotova. Zemlja koju je ostavio toliko je podeljena, kako to nije bila još od građanskog rata pre više od 150 godina. Politički tabori stoje nepomirljivo jedan nasuprot drugom. To važi i za porodice i za parlament. Veliki deo njegovih pristalica živi u svetu laži u koji ih je Tramp spretno terao godinama.
Trampov bilans je i spoljnopolitički katastrofalan. Dugogodišnji savezi su uništeni, a države s autoritarnim ili diktatorskim vladama poput Rusije ili Kine zadovoljno trljaju ruke pri pogledu na juriš na Kapitol u Vašingtonu.
Džo Bajden je nasledio opustošenost, haos i brutalni ekonomski raskol. On je 20. januara 2021. godine preuzeo Belu kuću u kojoj ništa nije u redu. Ta nuklearna i ekonomska sila već nedeljama faktički nema vladu. To je opasno za Ameriku, ali i za međunarodne saveznike, jer tako formiran vakuum brzo se popunjava.
Kompromisi s političkim protivnicima
Nikada nije bilo predsednika koji, već prilikom stupanja na dužnost, ima toliko mnogo iskustva kao Džo Bajden. On je u politici već više od 50 godina, kao poslanik je radio na pronalaženju kompromisa s političkim protivnicima, a kao potpredsednik u mandatu predsednika Baraka Obame osam godina iz neposredne blizine doživljavao je izazove tog položaja.
I u svom prvom govoru kao predsednik Bajden je pokazao tu važnu osobinu: on se predstavlja kao pomiritelj. Uprkos ekstremnim merama obezbeđenja koje su udaljile narod od tog slavlja demokratije, uspeo je da u trenutku stupanja na dužnost bude dostojanstven. On to može. A ta osobina mora da se ceni u zemlji koja je proteklih nedelja u toj meri izgubila obraz.
Povratak pouzdanosti
Za međunarodnu zajednicu vraća se pouzdanost. Bajden se jasno izjašnjava za NATO kao transatlantski savez. On je multilateralac koji zna da Amerika nema šanse sama u globalizovanom svetu – iako to ne znači da Evropa ubuduće ponovo može da se krije iza „velikog brata“. I ovaj predsednik će od Starog kontinenta očekivati veći angažman, pa i finansijski.
Džo Bajden je pravi čovek za ovaj trenutak. Njegov tim se sastoji od iskusnih profesionalaca koji su u stanju da od prvog dana sigurno vode poslove vlade. Novi predsednik će tako – nadamo se – moći da spreči najgore i da pronađe kompromise s Republikancima kako bi u pandemiji korone napokon započeo hitne programe važne za preživljavanje.
Pronaći novu normalnost
Ali veliki izazov će biti povesti zemlju u novu normalnost nakon kriznog menadžmenta. Šta je trajni koncept koji Bajden i njegova administracija nude ljudima koji s pravom osećaju da ih je visoka politika napustila? Šta je njegov program za suzbijanje socijalne nepravde koja je sve vidljivija i sve gora? Šta je njegova ponuda ljudima koje se, zbog njihove boje kože, brutalno zlostavljaju pri policijskim kontrolama?
Džo Bajden je prelazni predsednik, i to je od početka jasno rekao. Ali samo pomirljive reči neće biti dovoljne kako bi zemlju poveo o zajedničku budućnost.
SAD je potrebna nova ideja njima samima. Odgovor na pitanje kako ubuduće žele da žive. Šta u stvari znači biti „američki“? Koju ulogu ni trebalo da igraju doseljenici? I gde je mesto SAD na svetskoj pozornici? Džp Bajden na ta velika pitanja budućnosti nema odgovore i jedva da ima snage za razvijanje takve vizije u bliskoj budućnosti.