Avganistan i pouke za Mali

Nakon ponižavajućeg završetka misije u zapadnom Avganistanu, Angela Merkel obećala je „temeljnu procenu“. Od rezultata te procene „zavisiće koje političke ciljeve realno možemo da postavimo za buduće i sadašnje misije u inostranstvu“, rekla je kancelarka.

-pročitajte još: Amerikanci otišli iz Avganistana, hoće li i sa Kosova?

To podrazumeva i procenu misije Bundesvera u Maliju, u zapadnoj Africi. S više od hiljadu vojnika, nemačka vojska uključena je tamo u dve različite misije. Prva je u okviru Ujedinjenih nacija pod skraćenim imenom MINUSMA. Bundesver u toj misiji učestvuje od 2013, a cilj je stabilizaciju severa Malija, gde su islamistički pobunjenici više puta pokušavali da preuzmu kontrolu. Ta misija smatra se najopasnijom od svih Bundesverovih angažmana. U junu je tamo ranjeno 12 vojnika u samoubilačkom napadu.

Tu je i misija EU za obuku – EUTM, trenutno pod nemačkom komandom. Ona bi trebalo da omogući lokalnim snagama Malija i susednim državama, Mauritaniji, Nigeru, Burkini Faso i Čadu, da same obezbede sigurnost i stabilnost. U Avganistanu je taj cilj katastrofalno propao: vojska, koja je 20 godina obučavana i opremana, jedva da je pružila ikakav otpor talibanima.

U Maliju se sprovodi i francuska antiteroristička operacija „Barkhane“, kao i operacije zemalja G5 Sahel. Bivša kolonijalna sila Francuska je daleko najvažniji strani akter u Maliju.

„Ne može se govoriti o napretku“

Za Tomasa Šilera, predstavnika Fondacije Konrad Adenauer u tom afričkom regionu, rezultati strane intervencije u Maliju su skromni: „Uprkos tome što su strane zemlje tu godinama aktivne, i uprkos obuci malijskih oružanih snaga, ta država ostaje veoma slaba, a malijska vojska uglavnom neefikasna.“

Situaciju slično vidi i stručnjak za bezbednost Tomas Kaim iz berlinske Fondacije za nauku i politiku. On ocenjuje da se „ne može govoriti o napretku“ kada je reč o ključnim ciljevima: obuci snaga bezbednosti, borbi protiv terorizma i stabilizaciji zemlje.

Bivši general NATO Hans-Lothar Domreze, nakon što su talibani zauzeli Kabul, izjavio je za nemački javni servis ARD – pritom ne spominjući izričito Mali – da čitav zapadni koncept obuke, podrške i savetovanja lokalnih oružanih snaga, očigledno van Evrope ne funkcioniše.

„Izvoz demokratije“ je završen

Čini se da su političari ionako napustili proklamovani politički cilj – demokratizaciju. Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas izjavio je, nakon pobede talibana, da vojne operacije nisu odgovarajući način „za dugoročni izvoz državnog uređenja“. Markus Kaim takođe smatra da je to u doglednoj budućnosti skinuto s dnevnog reda, „jer je bilans stanja nakon Avganistana previše otrežnjujući“.

Međutim, „izvoz demokratije“ nikada i nije bio prioritet u Maliju. Političar nemačkih Demohrišćana (CDU) Johan Vadepul nemački interes ovako opisuje: „U Maliju i čitavoj zoni Sahela radi se o bezbednosti Evrope.“ Evropa je direktno pogođena rizicima u regionu, „od međunarodnog islamističkog terorizma, preko organizovanog kriminala, pa do migracija“.

Puč vojnika obučenih na Zapadu protiv vlastite vlade

Katja Kojl iz nemačkih Zelenih pravi sledeću razliku: misija MINUSMA „je legitimna, potpuno realna i delimično uspešna“, ali ograničena je time što se ne može očekivati da će sukobi biti smireni samo na taj način. S druge strane, misija za obuku EUTM uopšte ne bi mogla da bude uspešna, „jer ne znamo gde borave obučeni borci i kome će na kraju da služe“. Vadepul i Kojl izražavaju svoje zaprepašćenje zbog toga što su vojnici koje je u Maliju obučila EU, već dva puta do sada izvršili udar protiv sopstvene vlade. „Ta misija tako ne sme da se nastavi“, kaže Katja Kojl.

Penzionisani general Rajner Glac, bivši komandant Operativnog štaba Bundesvera, nedavno se za list „Cajt“ požalio da, baš kao i u Avganistanu, i u Maliju postoji nedostatak koordinacije između različitih vojnih i civilnih operacija. A bez sveukupne koordinacije, uspeh se ne može postići. Stručnjak za bezbednost Markus Kajm čak veruje da zadaci različitih stranih aktera nisu obavezno „komplementarni, već su dijametralno suprotni“.

Također se radi o savezničkoj solidarnosti

Vreme je, dakle, za povlačenje, na šta inače u Bundestagu pozivaju i nemačka Levica i desničarsko-populistička Aleternativa za Nemačku (AfD)?

Johan Vadepul (CDU) zalaže se za produžetak misije, uprkos svim problemima. Slično izjavu dao je i kandidat Demohrišćana za kancelara Armin Lašet. Katja Kojl iz Zelenih prekinula bi misiju EUTM, ali za misiju MINUSMA kaže: „Sve dok plavi šlemovi rade svoj posao, zaštitna komponenta Bundesvera i dalje ima svrhu.“

Ostati ili povući se – to je i pitanje savezništva, baš kao što je i nemačka misija u Avganistanu pokrenuta iz solidarnosti sa SAD nakon napada 11. septembra 2001. Nemačka vlada u Maliju demonstrira savezništvo sa Francuskom, koja tamo snosi najveći teret, i kroz misiju EUTM želi da pokaže sposobnost Evropske unije da deluje.

Dok političar CDU Norbert Retgen smatra da saveznička solidarnost nije dovoljna kao razlog za nastavak misije Nemaca u Maliju, njegov stranački kolega Johann Vadepul ističe da „Pariz pomno prati šta Berlin radi. To pokazuje koliko je važna francusko-nemačka saradnja“.

Francuzi sumnjaju u svoju ulogu u Maliju

Međutim, i sami Francuzi razmišljaju o prekidu borbene misije „Barkhane“ i povlačenju 2.000 od oko 5.100 njihovih vojnika, koliko ih je sada iz Malija. Francuska vlada nada se da će se misija MINUSMA zauzvrat povećati. Za to se založio i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. To znači da se Nemačka suočava s pitanjem da li će povećati svoje trupe u Maliju i na taj način delimično uskočiti u prazninu koju Francuska ostavi iza sebe, ili će doći do zaključka da je sve to postalo besmisleno.

A ako se pita nemačko stanovništvo, stvar je prilično jasna: prema istraživanju agencije YouGov, objavljenom početkom septembra, 44 odsto ispitanika je za povlačenje Bundesvera, a samo 23 procenta za nastavak misije. Nova nemačka vlada će, nakon izbora 26. septembra, morati da da odgovor na pitanje kakve će posledice katastrofa u Avganistanu imati za misiju u Maliju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.