Kuda ide komandant Makron?
7. februar 2020.
Emanuel Makron nije bio ni dva meseca na mestu predsednika kada se, vezan sajlom u maniru Džejmsa Bonda, spustio iz helikoptera na 138 metara dugačku podmornicu francuske mornarice Le Terrible. Francuski predsednik hteo je da se upozna s tim crnim kolosom, na kojem je stacionirano 16 raketa s nuklearnim bojevim glavama dometa 8.000 kilometara. One na toj razdaljini mogu da pobiju milione ljudi. Poređenja radi, razorna moć im je 700 puta veća od nuklearne bombe bačene na Hirošimu u Drugom svetskom ratu.
Taj razarač je još od vremena Šarla de Gola okosnica francuske odbrambene politike. Potencijalne neprijatelje Francuske trebalo bi da zastraše još tri takve podmornice, kao i 40 raketa na kopnu i još deset na jednom nosaču aviona. „Strategija zastrašivanja deo je naše istorije i naše odbrambene strategije. I to će tako i ostati“, rekao je Makron kada je u januaru 2018. obećao da će raditi na obnavljanju francuskog atomskog arsenala. On želi da se do 2025. za to izdvoji 37 milijardi evra.
Makron bi mogao da proširi nuklearnu doktrinu
Kada Makron ovog petka bude govorio u Ecole de guerre (Ratnoj školi) u Parizu, mogao bi da ponovi to obećanje. A mogao bi da ode i korak dalje i u svom govoru pred mladim oficirkama i oficirima fundametalno promeni francusku nuklearnu doktrinu. Za sada važi da Francsuka zadržava „striktni minimum“ atomskog oružja, što bi trebalo da bude dovoljno za bezbednost zemlje. Jer, u centru pažnje su „vitalni interesi“ Francuske.
Ali, Makron je od 2017. više puta pokazao velike ambicije. Da li će francuski predsednik pod svoj nuklearni kišobran da stavi i svoje evropske susede? I to sada, kada je Francuska nakon Bregzita ostala jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji? U vreme kada nestaje poverenje da će Evropu da štiti američka vojska?
„Moj zadatak je da definišem naše vitalne interese po pitanju nuklearnog oružja“, izjavio je Makron početkom sedmice prilikom posete Varšavi. A to će učiniti i u svom govoru ovog petka. „Interesi naših evropskih partnera, prema mom mišljenju, moraju da budu uzeti u obzir.“
O tome kako bi sve to moglo izgledati, u Nemačkoj se u poslednje vreme čuju različiti stavovi. „Nemačka bi trebalo da bude spremna da materijlano i logistički učestvuje u tom nuklearnom zastrašivanju“, rekao je Johan Vadepul, potpredsednik poslaničke grupe CDU u Bundestagu. „Isto kao i u okviru učešća u nuklearnom oružju SAD unutar NATO, u nemačkom je interesu da zna šta Francuzi planiraju sa svojim nuklearnim oružjem i da ima uticaj na francusku nuklearnu strategiju.“
No, da li bi se ijedan francuski predsednik odrekao moći da sam odlučuje o eventualnom nuklearnom napadu, ali i svojih ustavom zagarantovanih prava kao vrhovni komandant francuskih borbenih snaga? Korenten Brustlan, direktor Centra za bezbednosne studije na Institutu za međunarodne veze u Parizu teško može da zamisli tako nešto. „Daleko smo od toga“. On smatra neverodostojnim da se evropskim susedima omogući učestvovanje u nuklearnom programu Francuske, odnosno „sve njih štititi francuskim nuklearnim oružjem“.
Atomska sila? Neka hvala!
Brustlan tu vidi dva problema. S jedne strane, kaže, francuski arsenal nije dovoljno veliki kako bi se omogućilo verodostojno zastrašivanje za celu Evropu. A drugo: „Šta god da Makron planira, on mora da pazi na to da njegovi predlozi ne oslabe njegove evropske partnere u njihovim zemljama“. No, odnos prema nuklearnom oružju je drugačiji u Nemačkoj nego u Francuskoj. Većina Nemaca striktno odbija nuklearno oružje.
„Nuklearno oružje i njegovo širenje ostaju najveći bezbednosni rizici“, izjavio je šef poslaničke grupe SPD u Bundestagu Rolf Micenih. Cilj Socijaldemokrata je kompletna eliminacija atomskog naoružanja. Stranka Levice govori o „opasnoj i preteranoj težnji za moći“ i upozorava da se ne pokušava da se od Nemačke napravi atomska silu.
Hoće li uskoro biti nuklearna bomba EU?
Ali, kako bi bilo da Evropa postane nuklearna sila – dakle da se uspostavi zajednička armija EU, koja bi u svojim skladištima imala nuklearno oružje? Francuski predsednik je u prošlosti i o tome razmišljao. „Bila bi revolucionarna promena u Evropi kada bi države prenele suverenitet nad upotrebom sile na neki drugi entitet“, kaže ekspert za bezbednost Brustlan u razgovoru za DW. „To bi onda bila evropska savezna država. Takav scenario se može zamisliti samo na duge staze.“
No, francuski partneri se već danas, smatra Brustlan, na jedno mogu osloniti: „Zastrašivanje koje izaziva francusko nuklearno oružje ima evropsku dimenziju“. To su francuski predsednici poslednjih 40 godina uvek iznova ponavljali. A to će sigurno Makron ponoviti i ovog petka u Parizu - „vitalni interesi Francuske ne završavaju na francuskim granicama“.