Atomska energija: Francuska i drugi protiv Nemačke

Nakon atomske katastrofe u Fukušimi 2011. atomska energija u Evropi slovi za model kojem ističe rok trajanja. No nedavno je Evropska komisija odlučila da podstiče gradnju modernih atomskih centrala koje se zvanično smatraju „zelenim“ rešenjem za spas klime. To jest, makar prelaznim rešenjem, dok obnovljivi izvori energije konačno ne odnesu prevagu.

Time je komisija izazvala žestoki otpor kod nekih članica, posebno Nemačke i Austrije.

Nemačka se tako reći našla ukleštena između istoka i zapada gde su smešteni zagovornici atomske energije. S jedne strane je Francuska koja 70 odsto električne energije crpi iz atomskih centrala. Osim toga Pariz u velikoj meri podstiče i izvoz atomske tehnologije.

S druge strane su srednjeevropske i balkanske članice EU od kojih većina sama poseduje atomske centrale koje žele da dodatno proširi. Poljska planira gradnju prvih atomskih centrala.

Proatomski lobi piše Evropskoj komisiji

U međuvremenu Francuska sve intenzivnije sarađuje s istočnim partnerima EU koji slede iste energetske smernice. Još prošle godine su se Francuska, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija i Rumunija pismeno obratile Evropskoj komisiji i zatražile jaču potporu atomskoj energiji.

Jedna od zemalja koja najintenzivnije traži atomski savez s Francuskom je Češka koja ima dve atomske centrale kroz koje pokriva dve trećine potreba za električnom energijom. Već dugo na stolu leže i planovi za proširenjem ove dve centrale dodatnim reaktorima. I u tome bi Francuska trebalo da odigra važnu ulogu.

To je u svakom slučaju velika želja nove češke vlade na čelu s premijerom Petrom Fialom. U jačanju saradnje bi ulogu trebalo da odigrati i činjenica da Češka sredinom godine od Francuske preuzima predsedavanje Evropskom unijom. To je uvek prilika za jačanje saradnje.

U programu nove vlade, kojeg je češki parlament prihvatio sredinom januara, stoji da će se težiti „jačanju strateškog partnerstva“ s Francuskom. U programu se jasno ističe smernica po kojoj se atomska energija navodi kao „zelena“ energija. U istom programu se gas navodi kao „prelazno gorivo“ u procesu dekarbonizacije.

„Najnovija rasprava oko svrstavanja atomske energije u izvore koje treba podsticati pokazuje koja bi mogla biti glavna tema češko-francuske saradnje“, kaže za DW Tomaš Petriček, bivši ministar spoljnih poslova Češke, trenutno na Institutu za spoljne poslove u Pragu.

Makron i Orban – zajednička atomska strategija

Koliko je Francuskoj stalo do podrške istočnih članica EU kad je u pitanju atomska energija pokazao je nedavni boravak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Budimpešti. Makrona i premijera Viktora Orbana zapravo ne povezuju mnoge teme, naprotiv, Makron je u nekoliko navrata izuzetno oštro kritikovao mađarskog premijera. No kad je u pitanju podsticanje atomske energije, bliskost je velika.

Mađarska jednom jedinom atomskom centralom pokriva 50 odsto potreba i želi da je proširi s dva reaktora. Orbanova vlada tu prisno surađuje s Rusijom gde je već podigla kredit od deset milijardi evra i planira saradnju s državnom atomskom kompanijom Rosatom.

No u ovom projektu bi i Francuzi mogli doći na svoje. Francusko znanje je isto tako traženo i u Slovačkoj i Poljskoj koje su takođe velike zagovornice atomske energije.

Atomski savez ne želi da se zamera Nemačkoj

Kakve posledice će ovi atomski savezi imati po odnose istočnih članica EU i Njemačke, za sada nije poznato. U prošlosti se Nemačka kritički izjasnila glede planova Poljske da u blizini Gdanjska pored Baltika gradi dve atomske centrale. No isto tako bi neke nemačke kompanije, poput Simensa, mogle da profitiraju od razvoja atomske energije na istoku Evrope.

Nova češka vlada je jasno dala do znanja da produbljivanje češko-francuskih odnosa ni u kom slučaju ne znači udaljavanje od Nemačke. Veze između dva suseda su prisne, 32 odsto češkog izvoza odlazi u Nemačku, gde je i zaposleno preko 100.000 čeških građana koji uglavnom svakodnevno prelaze granicu.

I uprkos ogromnim razlikama u pristupu energetskoj politici, Češka i dalje želi da sa Nemačkom sarađuje i na tom području. „Mi sledimo zajedničke vitalne interese s Nemačkom kada je u pitanju zamena uglja gasom“, kaže novi češki ministar za evropska pitanje Mikulaš Bek za DW. Dalje polje saradnje bi moglo biti korišćenje vodonika kao energenta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.