Atmosfera linča u Srbiji?

Prizori iz devedesetih vraćaju se na srpske ulice. Plakati, koji zapravo predstavljaju poternice čija su meta mediji, nevladine organizacije, ali i pojedini opozicioni političari, postali su svakodnevica širom Srbije. Poslednju akciju lepljenja plakata na kojima je spisak takozvanih „Stranih agenata“ preduzela je organizacija „Naši“. Na spisku je desetak medija i više nevladinih organizacija: B92, Danas, Vreme, Republika, NUNS, i Peščanik od medija, kao i nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Yucom, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava, Fondacija Egzit, Autonomni ženski centar, Rekonstrucija ženski fond, Beogradski centar za ljudska prava, Amnesti internešenel, Građanske inicijative, Kvirija centar, Gej strejt alijansa, i Dokunino.

Po rečima organizacije „Naši“, to je „spisak najistaknutijih antisrspkih plaćeničkih organizacija“, kao i da kampanja ukazuje na potrebu „hapšenja i zabrane NVO faktora sa spiska“. „Naši“ takođe od vlasti zahtevaju da „usvoji Zakon o stranim agentima“, kako bi se efikasnije „obračunali sa zločinačkim NVO faktorom“.

Članovi pokreta „SNP Naši“ zapalili su u okviru svojih daljih akcija i zastavu Vojvodine, a Beograd je preplavljen i plakatima „Pokreta 1389“ na kojima se vlast poziva da posle vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića uhapsi gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i lidera Liberalno- demokratske partije (LDP) Čedomira Jovanovića.

Pitanje koje se postavlja je zašto su desničarske i kvaziopatriotske organizacije baš sada krenule u čitavu kampanju potrage za „stranim plaćenicima“? Maja Mićić, direktor Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuje za DW da je organizacija „Naši“ prilično osokoljena nakon odluke Ustavnog suda Srbije, koji je odbio zahtev za zabranom te organizacije: „I nakon toga je krenuo bukvalno neki njihov pir, u kome oni pokazuju kako su oni relevantni, dozvoljeni, legalni... A ako su oni legalni, po nekoj njihovoj logici stvari smo svi mi ostali neko ko je podložan i ko bi trebalo da bude zabranjen“.

Moramo li da ih vučemo za rukav?

Najopasnije u svemu je ćutanje vlasti, i oni gotovo da ne reaguju tim povodom, upozorava Maja Mićić. To ćutanje upravo daje vetar u leđa ovakvim organizacijama, smatra Maja Mićić. Pojedine reakcije državnih funkcionera Maja Mićić vidi kao mlake i nedovoljne:

„Naravno, te pretnje, taj govor mržnje moraju da imaju neke konsekvence ukoliko postoji vladavina prava u ovoj državi, i postoje institucije kojima je u opisu posla da se time bave. Jednostavno, ne bi trebalo da to ignorišu. A sa druge strane meni to nekako izgleda jadno, onako figurativno rečeno, da mi koji smo se našli na spisku njih vučemo za rukav i molimo ih da odreaguju i da nas štite“.

Ohrabreni novom vlašću

Novinar nedeljnika „Vreme“ Teofil Pančić kaže za DW kako se „Naši“ i slične organizacije osećaju ohrabreno političkim promenama u Srbiji:

„Mi smo dobili jednu vlast koja je deklarativno proevropska, i sve to po redu, ali ipak znamo i kakva je njena prošlost. A znamo i to da ta njena prošlost nije baš sasvim prošlost nego da ona povremeno izbije na površinu i sada. I dobro znamo da su neki njeni prirodni ideološki saveznici zapravo oni koji se nalaze još desnije od nje“.

Fizičke pretnje

Tvrdnje pojedinih opozicionih političara kako u Srbiji vlada atmosfera linča u svakom slučaju možda i nisu preterane, smatra Teofil Pančić:

„Reći ću vam i zašto između ostalog. U prošlom broju 'Vremena' smo objavili pismo koje su potpisali 'Naši', gde su zapravo upućene i direktne pretnje fizičkim nasiljem i slično. Dakle, ako to nije atmosfera linča je ne znam šta je. Znači, ljudi direktno prete, i smatraju da svi oni koji su iz njihovog ugla nepoćudni nemaju normalna ljudska prava nego da su tako sa one strane zakona“.

Jel Rusija strana država?

S obzirom da optužuju mnoge kako su strani plaćenici, postavlja se i pitanje kako se finansiraju brojne desničarske i nacionalističke organizacije. Za razliku od mnogih prozvanih nevladinih organizacija, koje navode svoje izvore finansiranja, veoma je teško steći transparentan uvid u to odakle se i kako finansiraju „Naši“ i slične organizacije. Teofil Pančić misli da bi bilo jako zanimljivo i to otkriti:

„Naravno, jer se te stvari mistifikuju na dosta čudne načine. A ja ako bih hteo da budem ciničan mogao bih da kažem da možda po takvim organizacijama kao što su 'Naši', Rusija nije strana država“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković