Asadovo mučilište za žene
4. maj 2018.
Muna Muhamad (30) se seća svakog detalja. Smrada svoje ćelije. Bolova. I svog mučitelja. „Navukao mi je preko glave crnu plastičnu kesu i onda me obesio o plafon naglavačke“, kaže ona. „Ostaviću te da visiš sve dok sve tvoje loše misle ne ispadnu u ovu vrećicu“, seća se njegovih reči.
Muna je u Siriji bila nastavnica muzike. Uhapšena je 2012. jer je učestvovala u protestima protiv predsednika Asada u gradu Deiru ez Zoru. Ubrzo je puštena na slobodu da bi opet bila uhapšena i odvedena u Damask. U zloglasno Odeljenje 2015 vojne tajne službe među zatvorenicima poznato kao „Odeljenje pakla“ jer su mučenja tamo svakodnevica.
„Jednoga dana je došao i rekao: 'Imam poklon za tebe – pokazaću ti'. Bio je to elektrošoker. Pitao me: 'Muna, gde ti je srce?' Ja sam mu pokazala i on je prislonio šoker tačno na to mesto i uključio ga.“
Muna Muhamad tvrdi da je mesecima bila zatvorena u samici ili ćelijama s drugim zatvorenicama „Odeljenje pakla“. „Jednom su ispitivali jednu 16-godišnjakinju. Čula sam kako je vrištala. Tako je jako vrištala da sam mislila da će je ubiti.“ Muna tvrdi da mnoge žene i seksualno zlostavljaju. „I meni su pretili da će me silovati, ako ne priznam.“
Higijenske uslove Muna opisuje kao katastrofalne. Zatvorenice često nemaju pristup toaletu i tuševima. I decu, kaže, drže zatočenu u takvim uslovima. „Sećam se jedne žene i njene kćeri. Njihova ćelija je bila jako mala i mračna. Devojčica je čitavo vreme plakala i virila ispod vrata kako bi videla malo svetla.“
Sistemsko nasilje protiv žena
Muna je zahvaljujući dekretu o amnestiji puštena na slobodu i 2016. je uspela da pobegne u Tursku. Danas živi u Gazijantepu. Taj grad je postao utočište za pola miliona Sirijaca. Niko ne zna tačno koliko žena čami u sirijskim zatvorima niti je to moguće verodostojno proveriti.
„Više od 7.000“, tvrdi Fadel Abdul Gani, šef jedne nevladine organizacije koja dokumentuje zločine u ratu u Siriji. Nasilje nad ženama se pojavljuje u njegovim statistikama kada je u pitanju većina naoružanih grupa učestvuju u borbama – ali najčešće kod vladinih jedinica.
Gani tvrdi da su za njih žene ciljane žrtve: „Žene su od početka ustanka protiv Asada igrale važnu ulogu. Za Asadov režim su mučenja i seksualna zlostavljanja žena ratna strategija.“
Organizacija Amnesti internešnal u svom izveštaju za prošlu godinu piše da je u zatvorima sirijskih tajnih službi i vlasti od 2011. godine umrlo više od 17.000 ljudi od posledica mučenja, zlostavljanja i katastrofalnih uslova. U zloglasnom vojnom zatvoru Saidnaji severno od Damaska je, navodi se, likvidirano do 13.000 osoba.
- pročitajte još: Svakodnevica u Siriji: „Opasno je, ali se navikne“
„Amnesti ove sistematske i raširene udare na civile vidi kao zločin protiv čovečnosti“, konstatuje ova organizacija. Sirijski predsednik Asad je odbacio optužbe koje se temelje na svedočanstvima bivših zatvorenika. „Danas se sve može lažirati“, rekao je Asad o tome.
Poniženje kao oružje
Muna Muhamad pak želi da ceo svet sazna šta se događa u sirijskim zatvorima. I ponižavanje je, kaže, deo sistemskog mučenja. „Jednom su pitali jednog muškarca šta je po zanimanju. On im je odgovorio da je lekar. Na to mu je čuvar rekao: 'Sad skači na jednoj nozi i reci da si zec'“, seća se Muna. „U početku je lekar to izgovarao tiho pa su ga tukli. A onda smo čuli kako viče glasno: 'Ja sam zec, ja sam zec.'“
Ova žena je svoju priču i zapisala. I skuplja svedočanstva drugih žrtava. Osnovala je grupu za pomoć i samopomoć pod imenom „Projekat ozdravljenje“. „Neke žene ne žele da govore o onome što su doživele u zatvoru. Druge se slamaju i ne mogu da prestanu sa plakanjem“, priča Muna. „Pokušavam da ih ubedim da su jake. I da ono što im se dogodilo nije njihova krivica. Kažem im: počnite novi život.“
Munin novi život je u Turskoj. Ali nada se da će jednoga dana pomoći da njeni mučitelji u Siriji odgovaraju za ono što su činili.