Argentinska „bolest“ se širi

Kristina Fernandez de Kirhner bila je u pravu: 30. juli je prošao, a svet se nije okrenuo naopačke! Doduše, ta sreda je po nečemu ipak bila presudna. Argentina je navodno i zvanično bankrotirala (nesposobna da ispuni obaveze prema poveriocima). Nigde drugde se o tome nije toliko raspravljalo, kao u Buenos Ajresu, koji veruje da posrnuloj argentinskoj privredi može da bude samo bolje. Jer najuticajniji berzanski indeks u Argentini – MERVAL je odmah propalih pregovora sa poveriocima, ostvario neverovatan skok.

Ni u susednim državama se svet nije okrenuo za 180 stepeni, kao što su to neki verovatno očekivali. Ali posledice po privredu u regionu nije tek tako moguće izbeći. Dugotrajni i naporni pregovori sa hedž-fondovima, izazvali su veliku zabrinutost među latinoameričkim privrednicima koji posluju u Argentini.

Brazil mora da se izbori sa padom izvoza

Najvažniji trgovinski partner Argentine je Brazil, kojem insloventni sused može da pokvari planove. Jer ni brazilskoj privredi ne ide baš najbolje: inflacija raste, neizvesnost je sve veća. Tome su doprinele i prilike u Argentini. Do sada se brazilska privreda najviše oslanjala na poslove sa Kinom, Amerikom i Argentinom. Sa Buenos Ajresom to više neće biti moguće.

Već u prvom kvartalu 2014. značajno je opao prevoz robe preko južne granice. Izvoz automobila pao je za 35 odsto. „Argentina je do sada bila među najvažnijim kupcima naše robe“, kaže Hoze Augusto de Kastro, zadužen za brazilske spoljnotrgovinske poslove. „Posebno auto-industrija nema alternativu. Oko 85 odsto proizvedenog izvozi se za Argentinu. Sada kada je postalo jasno da ćemo imati problem sa trgovinskim suficitom, moramo pronaći neko rešenje. Pre svega se uvoz mora smanjiti.“

Za brazilska mala i srednja preduzeća, naročito u oblastima Rio Grande do Sul i Santa Katarina, Argentina je jedino tržište. Sada kada je postalo jasno da je argentinska privreda u teškoj dubiozi, pod znakom pitanja je i sudbina brojnih brazilskih privrednika.

Amortizacija pezosa

Prilično je izvesno da će argentinski pezos značajno izgubiti na vrednosti. U tom slučaju će i drugi, manji susedi pretrpeti izvesne gubitke. Urugvaj je zabrinut za turizam, s obzirom na to da tu zemlju godišnje poseti 1,76 miliona Argentinaca. Druga strana Rio de la Plate je zbog povoljnih cena naročito atraktivna za argentinske turiste. Ali to više neće biti jeftino zadovoljstvo. Kako vrednost pezosa bude nastavila da pada, mnogi građani će morati da odustanu od do nedavno pristupačnog odmora. I druge privredne grane nesumnjivo će pretrpeti značajne posledice, pre svega izvoz tekstila, papira i aparata za domaćinstvo.

U Argentini su do sada prilično bile aktivne i čileanske firme, poput robne kuće Falabela i trgovinskog koncerna Cenkosud. Situacija u Argentini se poslednjih meseci pomno prati i u Čileu. Pre krize nije bilo nagoveštaja da bi čilenski poslove preko Anda mogli biti ugroženi. „Imajte u vidu da to ipak nisu veliki poslovi. Reč je o izvozu od tri procenta. Realno gledano mi ne očekuje neke velike posledice“, tvrdi ekonomista Alehandro Alarkod sa Univerziteta u Santijagu.

Garancije za bolivijski gas

Još jedan važan privredni partner Argentine jeste Bolivija, jer iz ove zemlje svakodnevno stiže 17 miliona kubnih metara gasa. Samo u prvom kvartalu na ime troškova uvoza gasa, Argentina susedu mora da plati 582 miliona američkih dolara. Uprkos prognozama da uskoro neće moći da plaća troškove, šef državne kompanije za eksploataciju nafte i gasa (YPFB), demantuje da je Argentina prestala da plaća uvoz bolivijskog gasa. „Argentina pokriva troškove onako kako je to propisano važećim sporazumom. Drugovanja nema, Argentina plaća svoje račune“, rekao je Karlos Vilegas.

Šta više, bolivijski YPFB osigurao je svoje poslove u Argentini sa 400 miliona dolara. Ta suma se nalazi „u fioci“, a pokriva troškove uvoza gasa za dva meseca. Ukoliko Buenos Ajresu ne bude bio u mogućnost da plati račune, nešto novca za naplatu je ipak tu.