Arapske zemlje i Izrael između zbližavanja i neprijateljstva

Većina je bila jasna: svi članovi iračkog parlamenta koji su prisustvovali sednici – 275 od ukupno 329 – glasali su prošle nedelje za zakon kojim se osuđuju bilo kakve veze s Izraelom i Izraelcima. Oni koji prekrše taj zakon mogu da budu kažnjeni doživotnim zatvorom ili čak osuđeni na smrtnu kaznu. Zakon se odnosi na Iračane u zemlji i inostranstvu, kao i na strane institucije, kompanije i pojedince koji rade u Iraku.

Prema izveštajima medija, zakon je doneo blok lidera šiitske milicije Moktade al Sadra – a to je čovek koji se, nakon izbora prošle jeseni, smatra novim moćnikom te zemlje.

Kazne za kontakte Izraela u Iraku

Istoričar i stručnjak za Bliski istok Piter Vin sa Univerziteta Merilend ocenjuje da Al Sadr novim zakonom pokušava da izoštri sopstveni politički svoj profil. Za razliku od drugih šiitskih grupa, on se ograđuje od Irana – koji inače ima veliki politički uticaj u Iraku.

„Njegovi protivnici ga optužuju da se umesto toga previše okrenuo sunitima i Kurdima u zemlji.“ A na Kurde jedan deo političkog establišmenta Iraka gleda s posebnim podozrenjem. Ponekad se sumnja da oni uz pomoć Izraela žele da proguraju svoje političke težnje za nezavisnošću. Sa stanovišta mnogih Iračana, to bi bilo ozbiljno kršenje tabua, ukazuje Piter Vin. „Zato Al Sadr pokušava da iskoristi novi zakon da se pozicionira kao odlučan zagovornik antiizraelskih snaga.“

Zakon u principu nije iznenađenje, kaže Mihael Kifer, islamolog sa Univerziteta u nemačkom Osnabriku. „On prati liniju na kojoj se Irak, a posebno šiitska parlamentarna većina, pozicionirao u odnosu na Izrael u poslednjih nekoliko godina.“ Međutim, prema Kiferu, Irak nije jedina zemlja sa antiizraelskim tendencijama – od kojih su neke jasno antijevrejske.

Uprkos zbližavanju drugih arapskih država sa Izraelom, koje je počelo 2020. godine, taj fenomen i dalje je prisutan u velikim delovima regiona, pogotovo što samo manjina država članica Arapske lige održava zvanične odnose sa Izraelom. „Nije više tako žestoko kao devedesetih“, kaže Kifer, „ali politika se često i dalje kreira kroz antiizraelsku retoriku.“

To se posebno može primetiti onda kada sukob na Bliskom istoku ponovo nasilno eskalira – kao što je nedavno bio slučaj sa smrću palestinske novinarke Širin Abu Akle i nemirima na Hramskoj gori. Mnogi mediji, kao i platforme na društvenim mrežama u arapskom svetu tada se usredsrede na žrtve na palestinskoj strani.

Antiizraelski glasovi u Tunisu

To je trenutno evidentno i u Tunisu. Tamo je jedan predstavnik Ministarstva sporta ove nedelje izjavio da su preduzete mere da se spreči izraelska atletičarka Hagar Koen Kalif da učestvuje na međunarodnom turniru u triatlonu, početkom juna u gradu Hamametu. Ministarstvo je saopštilo da to čini iz posvećenosti „nacionalnim principima“ i da podržava „bratski“ narod Palestinaca.

Odnosi sa Izraelom dodatno su se pogoršali od jeseni 2019, otkako je pravnik Kais Sajed preuzeo funkciju predsednika Tunisa. On je tokom predizborne kampanje davao izrazito antiizraelske izjave. Sajed je recimo tzv. „Abrahamov sporazum“ – sporazum o normalizaciji koji su neke arapske države potpisale sa Izraelom – opisao kao „veleizdaju“.

Zabrana za izraelsku sportistkinju događa se u trenutku popriličnih političkih tenzija na unutrašnjem planu. Sajed je prošlog leta suspendovao parlament, a u martu ga i raspustio. Svojim sve autoritarnijim kursom, protiv sebe je okrenuo deo tuniskog društva. Mihael Kifer to objašnjava ovako: „U arapskom svetu antiizraelska retorika je često dokazano sredstvo za ujedinjavanje stanovništva neke zemlje. Ili barem pokušaja da se ujedini…“

Emirati nastavljaju da se približavaju

Utoliko je interesantnije što je nekoliko drugih arapskih država, uprkos rastućem nasilju i široko rasprostranjenoj solidarnosti sa Palestincima, do sada jasno ostalo na kursu približavanja Izraelu. Od potpisivanja takozvanih „Abrahamovih sporazuma“ sa Izraelom u septembru 2020, to se posebno odnosi na Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein, koji naravno dele preovlađujući zajednički interes: sve tri države su striktno protiv Irana, bore se protiv njegovog regionalnog uticaja i posebno su zabrinute za vojnu moć Teherana. Nedavno su Emirati čak potpisali i sporazum o slobodnoj trgovini sa Izraelom. Prema rečima izraelskog premijera Naftalija Beneta, to je do sada najsveobuhvatniji sporazum o slobodnoj trgovini sa jednom arapskom zemljom.

Isto važi i za Maroko – zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i Sudanom, četvrtom arapskom zemljom koja se poslednjih godina približila Izraelu, uz američko posredovanje. Približavanje je za Maroko vredan dogovor, i to ne samo zato što je Vašington zauzvrat prihvatio stav Rabata o međunarodnom pravu u sukobu u Zapadnoj Sahari, već i zato što su Maroko i Izrael uspostavili diplomatske odnose u decembru 2020, a prošlog februara usledio je trgovinski sporazum. Ništa manje nije značajno ni to što je izraelska televizija „I24NEVS2“ po prvi put otvorila TV-studio u Maroku.

Jasni signali iz Saudijske Arabije

Odnosi Izraela sa Saudijskom Arabijom, vodećom sunitskom silom u regionu, se iza kulisa takođe poboljšavaju. Saudijska kraljevska porodica još uvek ne želi da uđe u formalni sporazum o normalizaciji sa Izraelom, ali je, prema izveštajima, već bilo nekoliko razgovora. Očigledan cilj je, međutim, da se izbegne utisak da je Saudijska Arabija, kao čuvar Svetih mesta, manje solidarna sa Palestincima.

U stvari, zbližavanje se odavno dogodilo: od leta 2020. Saudijska Arabija dala je Izraelu pravo preleta na putu ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema pisanju medija, to pravo bi trebalo dodatno da se proširi.

Pozadinu saudijsko-izraelskog približavanja – pored zajedničkog protivljenja Iranu – očigledno su i pregovori o dva ostrva u Crvenom moru, koja će biti prebačena sa egipatskog suvereniteta, na suverenitet saudijske kraljevine. Prema izraelsko-egipatskom mirovnom sporazumu iz 1979, za to je potrebna i saglasnost Izraela.

Početkom ove nedelje, izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid potvrdio je da veruje da je moguća normalizacija odnosa sa Saudijskom Arabijom. On je međutim naglasio da ne treba gajiti prevelike nade: proces približavanja je dugotrajan i napreduje isključivo u malim koracima. Ali to je „sasvim u redu“, zaključio je Lapid.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.