Apokalipsa za koju je kriv čovek
7. maj 2019.
Prema izveštaju Svetskog saveta za biološku raznovrsnost (IPBES) narednih godina i decenija je ugroženo milion vrsta i one mogu izumreti. To će se desiti ako ne dođe do temeljnog preokreta u korišćenju zemljišta, zaštiti prirodne okoline i u odnosu prema klimatskim promenama. Ovo ekološko zvono za uzbunu jednog tela Ujedinjenih nacija odjeknulo je i u nemačkoj štampi.
Frankfurter Rundšau piše: „Čovečanstvo je upravo počelo da izaziva šesti po redu veliki pomor vrsta u istoriji planete. Peti takav događaj zbio se pre 66 miliona godina kada je veliki asteroid pogodio Zemlju. Tada su izumrli dinosaurusi. Prošlo je nekoliko miliona godina do ponovnog uspostavljanja raznolikosti vrsta. Ovaj put uzrok nije asteroid već čovek. Ali vizija je isto tako apokaliptična“, potcrtava komentator lista.
Istom temom se bavi Noje osnabriker cajtung. Komentator je začuđen jer „grube klimatske prognoze uznemire pola države, a praktična zaštita prirode dospeva u zapećak. Automobili podižu nivo toksičnih gasova? I tu je bilo dosta negodovanja. Ali koga interesuje da nova gradilišta uveliko nagrizaju slobodno zemljište daleko preko propisane granice? Ako bi se to promenilo, imalo bi neugodne posledice. Bolje je onda pokazivati prstom na automobilske koncerne, jesti avokado i leteti jeftinim letovima na ekološke šetnje na egzotično ostrvo.“
Darmšteter eho donosi takođe tekst koji se bavi upozorenjem UN: „Od 1970 stalno trošimo više nego što planeta daje. To je rezultat naglog porasta stanovništva. Ipak, ne bi trebalo upirati prstom u druge. Kao tobožnji šampion zaštite okoline Nemačka ima mogućnost da interveniše odmah – od preokreta u energetskoj politici kojom se upravlja katastrofalno preko masovnog uzgoja domaćih životinja do smanjenja slobodnih površina. Sve to bi se isplatilo, ne samo za orangutane i polarne medvede, već i za ljude koji bi inače narednih decenija morali da beže iz područja koja postaju nenastanjiva.“
Manhajmer morgen objavio je komentar u kojem se scenario smanjenja raznovrsnosti u prirodi opisuje ovako: „Kad nema insekata, nema ptica pa ni slepih miševa. Onda nema ni oprašivanja. Time nema ni životnih namirnica. Naposletku, nema čoveka. To je kaskada sloma ekološkog sistema, koji nam preti. Čovečanstvo, koje samo naizgled stoji na vrhu piramide života, u stvari počiva na plećima prirode. Bez nje je ništa. Novac, automobili i sve te plastične igračke ne mogu se jesti.“
priredio Dragoslav Dedović