Aplikacija za jeftinije gorivo

Vozači, a u tu kategoriju spada većina nemačkog društva, ni oko jedne teme ne mogu tako brzo i intenzivno da se uzbude kao oko cene goriva. Nemački političari su toga svesni i zato su početkom septembra uveli pravilo po kojem su sve benzinske pumpe u zemlji dužne da cene goriva prijavljuju jednoj vladinoj agenciji preko koje će vozači za koju sedmicu, preko aplikacija na pametnim telefonima, računarima ili čak sistemima za navigaciju, moći da saznaju aktuelne cene goriva na pumpama u blizini. I tako da odaberu najpovoljniju.

Cene neće da padaju već da rastu

Ideja koju su pohvalili svi, od ministra privrede Filipa Reslera pa do najvećeg evropskog automobilskog kluba, nemačkog ADAC, zvuči i više nego dobro. Naime, onaj ko ne želi da profitira od uporednih cena goriva u okolini. Koliko puta su se vozači iznervirali kada su, nakon skupog punjenja rezervoara, nakon par stotina metara ugledali benzinsku pumpu sa nižim cenama? Aplikacija bi sada trebalo isključi takva neugodna iskustva.

Međutim, pojavile su se i prve nedoumice. Pristup spisku cena od sada nemaju samo vozači već i vlasnici benzinskih pumpi kao i same naftne kompanije. Zato postoji opravdana bojazan da bi ubuduće cene mogle da rastu brže, dakle ne da padaju već da rastu.

Jedno istraživanje švajcarskog Univerziteta Sent Galenu je tu bojazan sada i potkrepilo. „Benzinske pumpe sada mogu da se informišu o konkurenciji na jednom mestu što će im olakšati ujednačavanje cena. Sada će biti i manje pumpi koje će pokušati da prevare konkurenciju spuštajući cene jer se to više neće isplatiti“, kaže rukovodilac istraživanja Holger Hedrih za nemački javni TV-servis ARD.

Cene goriva se formiraju tako da postoji veoma mali raspon unutar kojeg vlasnici benzinskih pumpi uopšte mogu da deluju. U tom slučaju jednostavnije je i sigurnije držati se viših cena nego eksperimentisati sa popustima na kojima se zarađuje jedino kod mnogo većih količina prodatog goriva. I prodavci cementa imaju sličnu obavezu – da šalju cene u tzv. centar za transparentnost jer je zabranjena da previše ponuđača svoje cene koriguje – na gore.

Put do povoljnije pumpe se ne isplati

Za benzinske pumpe se već i sad jedva isplati da konkurišu cenama nekoliko centa nižim od konkurencije. Koliko god svi pričali o potrebi štednje, ogromna većina vozača, kako je pokazalo jedno istraživanje ADAC, odlazi na pumpu koja mu je najbliža i nije spremna da se vozi kilometrima kako bi uštedela, u najboljem slučaju, nekoliko evra po rezervoaru. Razlike u ceni su retko veće od pet evrocenti po litri. Kod rezervoara od 50 litara to znači uštedu od dva i po evra, što se isplati samo ako se jeftinija benzinska pumpa nalazi uz put koji vozač obično ide.

Od aplikacije sa aktuelnim cenama benzina profitiraće samo neki. „Radi se prvenstveno o onim vozačima koji se nalaze u novoj, nepoznatoj sredini“, kaže Hedrih. Na duže staze bi čitava ideja, koja je zamišljena da potrošačima omogući uštedu, mogla da proguta mnogo više nego što će doneti potencijalnim korisnicima. Naime, i agencija za transparentnost cena goriva finansira se od poreza, tako da bi, ukoliko se nakon uvođenja za koju sedmicu pokaže da cene goriva neće padati već se povećavati, ideja o aplikacijama za povoljno gorivo ubrzo mogla da izgubi i ono malo zagovornika koje trenutno ima.

Autor: Nenad Krajcer (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković