Antibiotici – deo svakodnevice i opasnost
11. april 2018.
Ordinacije lekara opšte prakse u Berlinu su još pune. Još uvek ima mnogo obolelih od gripa. Mnogi pacijenti dovode lekare u nezgodnu situaciju: traže od da im prepišu antibiotik da bi mogli brzo da se vrate na posao ili svom hobiju. „Pacijenti to zahtevaju a lekari im prepisuju antibiotike, iako znaju da oni uopšte ne deluju protiv virusa“, kaže Petra Gastmajer, direktorka Instituta za higijenu na klinici Šarite u Berlinu. Ona je proučavala upotrebu anbitiotika i smatra da se oni prečesto prepisuju. „To je“, kaže, „rizik za sve nas.“
- pročitajte još: Zašto mnogi antibiotici više ne deluju?
Pojavile su se nove brojke o potrošnji antibiotika u svetu. Američki istraživački centar CCDEP je izračunao da je svetska potrošnja antibiotika od 2000. do 2015. godine porasla za 65 odsto. Grupa istraživača okupljena oko naučnice Ejli Klajn ustanovila je da postoji velika razlika između bogatijih i siromašnijih zemalja. Petra Gastmajer kaže da porast u zemljama ubrzanog industrijskog razvoja iznosi 114 odsto: „Pozitivno je to što ljudi u Kini ili Indiji sada mogu da priušte sebi takve lekove i da tako mogu delotvorno da se bore protiv određenih infekcija, ali ne postoji čudotvorna pilula koja pomaže protiv svega“. Ona traži da konzumenti budu bolje obavešteni o dejstvu antibiotika i alternativnih lekova.
Uspon antibiotika
To što se sa antibioticima povezuju velika očekivanja - ima svoje razloge. Kratak pogled unazad: otkriće antibiotika zvanog penicilin pripisuje se Aleksandru Flemingu. On je 1928. godine u svojoj laboratoriji ustanovio da gljivice buđi ubijaju stafilokoke. Sličnu stvar je ustanovio i Luj Paster još 50 godina pre toga. No, tek krajem 30-ih godina prošlog stoleća počelo je veliko istraživanje supstanci kojima se mikroorganizmi brane od bakterija i mogućnosti da one budu primenjene u medicini. Fleming je 1945. godine, zajedno sa još dvojicom naučnika, dobio Nobelovu nagradu za medicinu – za istraživanje penicilina. Za vreme Drugog svetskog rata, u SAD su razvijene mogućnosti proizvodnje antibiotika u velikom stilu – za tretman ranjenika.
- pročitajte još: Mamac za bakterije umesto antibiotika?
Nakon 75 godina masovne proizvodnje, može se reći da su antibiotici odlučujuće pozitivno uticali na kvalitet – i trajanje – života. Jedna upala pluća je tokom 30-ih godina koštala života gotovo trećinu obolelih. Danas se od nje više ne umire. Ali, i u poljoprivredi su antibakterijske supstance doprinele boljoj zaradi. Kada je reč o masovnom uzgoju životinja, one pomažu da se suzbiju infekcije, pa i da se ciljano podstakne rast životinja. Najveći deo svetske proizvodnje antibiotika otpada na uzgoj životinja.
Opasnost su multirezistentni izazivači bolesti
Masovna upotreba antibiotika ima svoju cenu: njihova delotvornost opada, neki bi rekli i da opada dramatično. Razlog tome su klice koje su dorasle ubici bakterija. One se šire procesom selekcije koji je izazvala upravo primena antibiotika: otporne bakterije preživljavaju tretman i mogu da se neometano dalje razmnožavaju, pa čak i da svoju otpornost na antibiotik prenesu na sledeće generacije. Stvaraju se klice bolesti koje su otporne na širok spektar medikamenata – multirezistentni izazivači.
Jedna studija medicinske fondacije Wellcome Trust pokazala je da bi do 2050. godine broj pacijenata koji umiru od takvih izazivača bolesti mogao da poraste na 400.000, a širom sveta čak na 10 miliona. Trenutno u Evropi ima 25.000 takvih smrtnih slučajeva. „Tu smo bespomoćni“, napisali su autori istraživanja, jer u proteklih 25 godina nisu više izmišljani nikakvi novi antibiotici koji bi mogli da nadoknade gubitak dejstva postojećih. „Problem je po čovečanstvo isto toliko loš kao i klimatske promene.“
Inicijative protiv zloupotrebe ubice bakterija
Sada je borba protiv povećane potrošnje antibiotika i tema kojom se ozbiljno bave zemlje G20. Ministri zdravlja te grupe su se obavezali da strožije nadziru prepisivanje antibiotika i da do kraja 2018. godine sve podatke o tome kojima budu raspolagale predaju Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Promena trenda je već vidljiva u poljoprivredi – bar u Evropi. „Zbog preciznijih kontrolnih sistema, potrošnja se u nekim oblastima prepolovila“, konstatuje Petra Gastmajer. I dodaje da je u Holandiji već primećeno da se smanjuje i rast multirezistentnih klica.
- pročitajte još: Bakterije u piletini otporne na antibiotike
Studije su pokazale da se u Nemačkoj između 2011. i 2016. godine nije povećala potrošnja antibiotika. U ovoj zemlji postoje velike regionalne razlike; Berlin i Brandenburg prednjače kada je reč o uzdržanosti, a u Porajnju je upotreba antibiotika dvostruko veća. Ne zna se koji su razlozi za to. Gastmajerova kaže da je u Porajnju broj protestanata nogo manji nego u Severnoj Nemačkoj: „možda katolici polažu veće nade u te pilule.“