Angela Merkel – poslednja Evropljanka

U martu je to bilo nešto kao spas za Angelu Merkel. Sporazum o izbeglicama između Evropske unije i Turske izgledao je kao izlaz iz gotovo bezizlazne političke situacije. Ali sporazum je za nemačku kancelarku imao i svoju cenu. Trebalo je zatvoriti i uši i oči pred Erdoganovim političkim provokacijama protiv Evrope, pred tamošnjom krizom u vladajućim krugovima, nepoštovanjem slobode medija i izražavanja – a tu se našla i afera oko nemačkog satiričara Bemermana.

Zato očekivana propast sporazuma s Turskom i Angelu Merkel baca daleko nazad. Ona je naime ta koja je bila pokretačka snaga dogovora sa Ankarom. Zato je izjava njenog portparola koji kaže da je Berlin i dalje partner u pregovorima sa Turskom o daljim sprovođenjima mera Evropske komisije – samo odlaganje onoga što se mora dogoditi. A kad on još doda da „ima dobrih razloga da se i dalje računa da će se te mere sprovesti“, onda to može da se shvati i kao svojevrsno zatvaranje očiju pred strahotama koje vrebaju u Evropi.

Uprkos teškom i mukotrpnom procesu nastanka sporazuma između EU i Turske, vreme je u stvari išlo na ruku Angeli Merkel. Prvo je to bilo zatvaranje granica koje su sprovele Austrija i zemlje Zapadnog Balkana. Onda je i Turska objavila da je spremna da prihvati izbeglice nazad kako bi ih ili vratila u njihove otadžbine ili, ako su pobegli od rata u Siriji, poslala u neku od zemalja-članica Evropske unije. Sve drugo je u Evropi stajalo, bilo zbog blokade na istoku i među zemljama centralne Evrope, bilo zbog rezignacije u zemljama juga Unije. Nesigurnost je bila sve veća, što je pokazala i ostavka austrijskog kancelara Vernera Fajmana. Njegova odluka je pokazala koliko je politička situacija – i to ne samo socijaldemokratama u Beču i Berlinu.

Ko je danas za Evropu?

Angela Merkel već odavno igra veliku ulogu u Evropi. Ona se zalaže za viziju Evrope koju je sama definisala i na koju stalno podseća - „Ujedinjeni smo u svojoj sreći“. Nijedan predsednik vlade u EU nije toliko dugo na dužnosti kao ona. „Održati jedinstvo Evrope“ – to će, kako je najavila u petak (6.5), biti jedan od njenih zadataka tokom razgovora u Rimu.

Kada se kaže „poslednji Evropljanin“, onda možda prvo pada na pamet Angela Merkel. S pravom, jer su do sada njeni stavovi o izbeglicama i pozivi na jedinstvo Evrope bili glasniji od tiho postavljanih, ali u međuvremenu sve jasnijih pitanja. Kancelarka je poznata po tome da se ne žali na prošlost, već uvek pragmatično posmatra naredni korak i radi na tome da ga izvede. Ali napetost, pa i pritisak postaju sve veći: kako sada oživeti ideju Evrope i istovremeno voditi odgovornu politiku prema izbeglicama?

Predsednica vlade nemačke pokrajine Sarska oblast i bliska saradnica Angele Merkel u rukovodstvu stranke CDU, Anegret Kramp-Karenbauer prošlog vikenda je ponovila jednu staru mudrost: „Niko na ovom svetu nije nezamenljiv. Nije ni CDU, a nije ni Angela Merkel. To niko ne zna bolje nego ona sama“, izjavila je Kramp-Karenbauer za list „Bild am Zontag“. Pritom političarka iz Sarske oblasti nije baš među onim kandidatima koji bi mogli da spremaju puč u stranci. Ali u slučaju propasti sporazuma Evropske unije i Turske i svađe koja će nakon toga nastati, te stare mudrosti setiće se i drugi u partiji Angele Merkel. Kod bavarskih demohrišćanskih (CSU) toga su se već odavno setili.