Angela Merkel kancelarka po treći put

Manje od dva sata od reizbora za kancelarku, Angela Merkel, predsednica vlade i šefica CDU je pred novim sazivom nemačkog parlamenta i Ustavom, po treći put položila zakletvu. Govoreći pred novim sazivom Bundestaga, ona je obećala da će „svoju snagu posvetiti blagostanju, koristi i zaštiti naroda Nemačke, da će Ustav i zakone poštovati, a obaveze savesno ispunjavati“. Njen izbor za kancelarku, na tajnom glasanju, podržalo je 462 poslanika (od 621). Protiv je bilo 150, a uzdržanih devet. Time je, 86 dana od održanih izbora, Nemačka konačno dobila vladu. Vladajuću koaliciju čine demohrišćani i socijaldemokrate. Opozicija u 18. sazivu Bundestaga ima svega 127 poslanika (zeleni i levica).

Poslednji čin Angele Merkel?

Nova-stara kancelarka ne može da se požali na početne pozicije svog kabineta. Jer privredne prilike u Nemačkoj dobre su kao nigde drugde u Evropi. Dakle, prihodi od poreza pristižu redovno, pa samim tim novoizabrana vladajuća koalicija, koju čine demohrišćani (CDU/CSU) i socijaldemokrate (SPD) ima dosta novca na raspolaganju. Mada koalicioni sporazum nagoveštava velike budžetske rashode. Ipak, ako koja milijarda i zafali, kabinet kancelarke Merkel učiniće sve da ih „tu i tamo“ pronađe. Uprotivnom izostaće sjaj kojem predsednica vlade teži, u svom treće i možda poslednjem mandatu.

Zigmar Gabrijel bi da bude Herkules

Najveći izazov nove vlade mogao bi da bude zaokret u energetskoj politici, koju je započela kancelarka Merkel, nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi. Ona je donela odluku o povlačenju iz atomskog energetskog sektora do 2020. godine. Obnovljivi izvori energije poput energije vetra, sunca i voda, trebalo bi da zamene upotrebu nuklearne, ali taj projekat je već neko duže vreme u zastoju. Šef SPD-a Zigmar Gabrijel novi je ministar privrede i energetike. Suočiće se sa najtežim zadatkom nove vlade. To je velika šansa, ali i rizik, smatra politički analitičar Mihael Špreng. „To bi se moglo nazvati Herkulesovim zadatkom.“ U energetskoj politici Nemačka, mnogo je nerazjašnjenih pitanja. Kako cene gasa i struje budu učiniti pristupačnim za građane? Kakvu će ulogu ubuduće imati rudnici uglja u Nemačkoj? Kako omogućiti dalje širenje električne mreže i to brzo?

Kao ministarka za rad i socijalna pitanja, Andrea Nales (SPD), mora da sprovede najvažniji projekat socijaldemokrata u delo, a to je definisanje minimalnih primanja u Nemačkoj. Dosadašnja generalna sekretarka Socijaldemokratske parije, namerava da omogući veći broj socijalnih privilegija za građane. Ubuduće bi jedan deo radnika mogao da računa na odlazak u penziju sa 63 godine, zatim majke čija su deca rođena pre 1992. godine, mogle bi da računaju na više novca u starosti. Skupe mini-reforme sa velikim rizikom i neželjenim efektima, tako najavljene mere naziva politolog Špreng. „Velika slabost tih reformi jeste njihovo stabilno finansiranje, koje će biti moguće samo ako privreda nastavi da se razvija.“ Ukoliko se to dogodi, povećaće se doprinosi, kao i porez ili će doći do novih zaduživanja. Veliki rashodi bi novu vladu mogli da uvuku o još jedna problem a to je kriza evra.

Troškarenje umesto štednje?

Personalno, kancelarka se oslanja na kontinuitet. Stari-novi ministar finansija zove se Volfgang Šojble (CDU), koji se proteklih godina profilisao kao krizni menadžer u čitavoj Evropi. Za 71-godišnjeg finansijskog stručnjaka biće to poslednji mandat. Dakle, on ne mora nikome da se dokazuje, što mu obezbeđuje solidno veliku nezavisnost od ostatka kabineta.

Situacija bi mogla dodatno da ukomplikuje, ukoliko Angela Merkel od Grčke, Španije i Portugalije bude tražila da nastave sa rigoroznim merama štednje. S obzirom da se na domaćem terenu, u Nemačkoj, troši jako mnogo novca, kaže Špreng u razgovoru za DW. „I u drugim glavnim gradovima evropskih zemalja može se uočiti nemačko podsticanje na štednju, dok je kod kuće drugačije.“

Bivša ministarka rada Ursula fon der Lajen, nova ministarka odbrane, može poput kancelarke da se profiliše na međunarodnom terenu. Prva žena na čelu „muškog ministarstva“, koliko već u Novoj godini, mora da se suoči sa velikim zadatkom. Nemačke trupe povlače se iz Avganistana. Deliktan aspekt tog manevra mogla bi da bude sudbina avganistanskog osoblja, koji su radili za Bundesver. Njihovi životi mogli bi se naći u opasnosti. Gotovo svi su zatražili azil u Nemačkoj, a vlada će o tim zahtevima i problemu, morati ubrzo da se izjasni.

Nova konkurencija za Angelu Merkel

Kancelarka je u svojoj Hrišćansko-demokratskoj uniji i dalje neprikosnovena liderska figura, smatra Folker Konenberg, politikolog iz Bona. Sastav nove vlade nagoveštava drugačiji odnos moći. Sada je tu samouvereni vice-kancelar Zigmar Gabrijel i jednako jaka Ursula fon der Lajen. To znači da bi rukovođenje vladom i državom moglo da budu teže, nego u prethodnoj koaliciji sa liberalima (FDP). Međutim, Merkelova ostaje jak igrač, u to nema sumnje. „Uspeh u politici ogleda se u uspehu u kriznim situacijama, a na tom planu se kancelarka, proteklih godina i te kako dokazala“, kaže Konenberg.

Ukoliko Angela Merkel na narednim parlamentarnim izborima, 2017. godine, ne bude želela da se kandiduje, njen bilans kao predsednice vlade jeste „dobar, ali ipak suvoparan“, tvrdi taj analitičar. „Nije bilo veliki projekata, koje Angela Merkel potpisuje. Ima još četiri godine na raspolaganju da se upiše u knjigu istorije.“ Drugim rečima, to što se kancelarka u proteklom mandatu založila za povlačenje iz nuklearne energije i uspešno snašla kao krizni menadžer, u vremenima krize evra, za politologe nije dovoljno. Naredne četiri biće presudne.

Autori: Žanete Sajfert / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković