Ana Brnabić razapeta između 19. i 21. veka
13. novembar 2018.
Uoči dolaska srpske premijerke Ane Brnabić u Berlin, u nekolikim medijima su se pojavili poduži hvalospevi projektu digitalizacije Srbije koji je praktično zaštitni znak predsednice Vlade Republike Srbije.
Tekstovi su uglavnom puni optimizma o ideji Srbije kao novom „hubu" za start-ap firme; Beograd se u nekoliko navrata poredi s Berlinom a na jednom mestu i s Tel Avivom a čak se primećuje i da je srpska metropola geografski na pola puta između ova dva grada. Beograd i Novi Sad kao gradovi u kojima se noći provode na žurkama a danju smišljaju nove digitalne strategije.
Digitalna iskustva i vizije
S takvom slikom svoje zemlje Ana Brnabić je učestvovala na privrednoj konferenciji dnevnika Zidojče cajtung - koji je preko vikenda i objavio jedan od gore pomenutih optimističnih tekstova - i hrabro sela za sto s predsednicima vlada zemalja koje su u ostatku Europe već odavno pojam za uspešno prodiranje digitalizacije u sve pore života: Islanda i Estonije. I iz 10-minutnih izlaganja troje državnika se odmah videlo gde su prioriteti. Dok Srbija digitalizaciju isključivo vidi kao proces koji će poboljšati privrednu situaciju zemlje ili u prvom redu privući investitore, zemlje poput Islanda i Estonije sa svojom decenijskom tradicijom e-governmenta digitalizaciju vide na prvom mestu kao nešto što stoji na usluzi građanima a ne onima koji bi došli u zemlju da bi zaradili novac. Srbija se ni po čemu, a pogotovo ne kad je u pitanju veličina (samo Beograd ima više stanovnika od Estonije i Islanda zajedno) ne može porediti s Islandom i Estonijom ali namera organizatora je bila, kako je naglašeno u najavi, da se uporede iskustva trojih evropskih država, „Digitalna Evropa: tri zemlje i njihove vizije". Pritom se u nekoliko navrata tokom rasprave moglo čuti da i tehnološki mnogo razvijenije zemlje poput Nemačke godinama zaostaju za zemljama kao što je Estonija i Island. Bar u tom pitanju je Srbija sa svojom premijerkom u prednosti jer digitalizaciju shvata ozbiljno i ne govori - kao kancelarka Angela Merkel pre nekoliko godina - o internetu kao „nepoznatoj zemlji".
Optimizam sa senkom
Pored tolike digitalne euforije, srpskoj premijerki je tokom boravka u Berlinu ostalo malo vremena za službeno deklarisan najvažniji spoljnopolitički cilj Srbije - ulazak u Evropsku uniju. O tome je ona govorila dan ranije, u ponedeljak u, fondaciji Kondrad Adenauer bliskoj Demohtrišćanima. I tu je, kako je primetio voditelj rasprave i dobar poznavalac prilika na jugoistoku Evrope, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens, vladao optimizam, ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da organizator naziv večeri „Budućnost Srbije u EU" nije stavio pod znak pitanja, nego izneo kao gotovu činjenicu. No, stiče se utisak da je, kada je reč o optimizmu, na tome i ostalo. Pregovaračka poglavlja se doduše otvaraju, zemlja sprovodi reforme, napreduje, ali šta ako do tog famoznog trenutka ulaska u Evropsku uniju ne dođe 2025. nego mnogo kasnije, zapitala se srpska premijerka. – Ništa: „Da se sutra prekinu pregovori, ja bih nastavila sa svojim poslom kao da se ništa nije dogodilo".
Hrvatska dodatno zakomplikovala stvar
Brnabićeva jeste zaključila kako „pregovori teku dobro i brzo“ ali, na kraju krajeva, ne zavisi sve od Srbije nego i od skepticizma koji vlada među građanima Evropske unije kada je u pitanju proširenje. „Ja imam razumevanja za taj skepticizam. Da sam ja građanka jedne od zemalja-osnivača EU-a i sama bih bila skeptična, posebno nakon poslednja dva kruga proširenja“, rekla je Ana Brnabić okupljenim gostima skupa, ciljajući na susede, Rumuniju, Bugarsku i pre svega Hrvatsku. Zapadnog suseda Brnabićeva se još jednom setila i nešto kasnije tokom izlaganja kada je primetila da je Hrvatska svojim nepriznavanjem odluke arbitražnog suda o granici sa Slovenijom „dodatno zakomplikovala" i otežala put Srbije u EU.
Kompromis u budućnosti
Izgleda da je pitanje Kosova sadržanog u famoznom 35. pregovaračkom poglavlju ipak i dalje najveći problem. „Za ostale članice Evropske unije poglavlje 35 je bilo simbolika ali nama je ono najveća prepreka", rekla je Brnabićeva i utvrdila da je rešenje u kompromisu. No kako bi taj kompromis trebalo da izgleda - to nije poznato s obzirom na to da je srpska premijerka i u Berlinu ponovila da „Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo" nego da je spremna na neko „međurešenje". A o njemu ništa nije moglo da se nasluti ni u ponedeljak, pogotovo nakon premijerkine opaske kako je Kosovo pre 10 godina priznato „mimo demokratskih principa". Premijerka je možda najbolje opisala podeljenost svoje funkcije konstatacijom da posle sastanka na kojem se bavi „četvrtom industrijskom revolucijom" i digitalizacijom Srbije mora da se posveti stvarima koje pripadaju „19. veku" tj. etničkim sukobima na Kosovu.