Amnesti internešnal kritikuje Nemačku

„Svet je 2016. postao mračniji i nesigurniji“, piše generalni sekretar Amnestija (AI) Salil Šeti u izveštaju predstavljenom u Parizu. Možda se najopasniji napad na ljudska prava sastoji u tome što političari „druge“ okrivljuju za socijalne probleme. Tako oni, kako je rekao Šeti, „retorikom punom mržnje i huškanja opslužuju najmračnije instinkte ljudske prirode“ – i utiru put diskriminaciji i zločinima iz mržnje.

U izveštaju piše da je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD „možda jedan od najvećih političkih zemljotresa“, jer je politika koju je on obećavao još u predizbornoj kampanji u „najvećoj meri suprotna poštovanju ljudskih prava – Trampova otrovna predizborna kampanja je bila samo primer svetskog trenda vođenja politike koja se temelji na gnevu i podelama“.

Kritika na račun Baraka Obame i EU

U izveštaju se kritikuje i politika Trampovog prethodnika Baraka Obame, uz konstataciju da je on ostavio „nasleđe u koje spadaju i mnogi slučajevi u kojima je zakazao“ – kao primer se navode napadi dronovima na lica osumnjičena za terorizam, napadi u kojima je stradalo mnogo civila u zemljama kao što su Avganistan, Pakistan ili Jemen, a pomenuta je i mašinerija tajnih službi SAD za nadzor koja obuhvata čitav svet.

Što se tiče Evropske unije, ona takođe sve manje poštuje standarde ljudskih prava: „Antiteroristički zakoni u brojnim zemljama Evropske unije ograničavaju prava i slobode a da pri tome nema neophodne pravne kontrole tih mera“, rekao je šef AI u Nemačkoj, Markus Beko. Planiranom saradnjom sa Libijom, kako bi se sprečio prelazak migranata u Evropu, EU je pristala na teške povrede ljudskih prava u toj zemlji.

Ksenofobija i rasizam

Kada je reč o izbeglicama, u Nemačkoj, kako je rekao Beko, fokus nije na ljudima koji traže zaštitu, već je „ono što se često naziva izbegličkom politikom“ zapravo „bitno obeleženo političkom voljom da se kontroliše migracija kao i – u pojedinim slučajevima – i predizbornom kampanjom.

„Nemačke vlasti su“, piše u izveštaju AI, učinile mnogo da se obradi veliki broj zahteva za azil u 2015. godini, ali je vlada u Berlinu usvojila i neke zakone koji ograničavaju prava potražilaca azila i izbeglica, uključujući i pravo na objedinjavanje porodice. Osim toga, u Nemačkoj je broj rasističkih i ksenofobičnih napada na potražioce azila ostao veliki a vlasti nisu sprovele efikasne strategije prevencije takvih nedela.

Policijsko zlostavljanje i antiizbegličke demonstracije

Vlasti, nadalje, i dalje slabo istražuju navode o policijskom zlostavljanju; odgovarajuća komisija Nacionalne agencije za prevenciju zlostavljanja – nemački preventivni mehanizam u okviru Konvencije UN protiv mučenja – nema dovoljno članova i ne dobija dovoljno novca za rad.

Desetine antiizbegličkih i antimuslimanskih demonstracija su održane u Nemačkoj – u prvih devet meseci 2016, vlasti su registrovale 813 napada na prihvatilišta z aazilante i 1.803 napada na potražioce azila kojima su u 254 slučaja nanete telesne povrede. „Organizacije civilnog društva su nastavile sa izveštajima o diskriminaciji etničkih i verskih manjina prilikom policijskih provera identiteta“.