Američki milijarderi u strahu od levičara
3. februar 2020.
Milijarder i menadžer u hedž-fondovima Leon Kuperman briznuo je u plač tokom intervjua za televizijsku stanicu CNBC. „Zabrinut sam“, rekao je jecajući 76-godišnjak. Kuperman je prvenstveno zabrinut za svoj bankovni račun i već nedeljama vodi javnu bitku sa senatorkom Elizabeth Voren koja želi da postane predsednička kandidatkinja Demokratske stranke na izborima u novembru ove godine.
Kuperman se ubraja u 0,1 odsto najbogatijih Amerikanaca koje Vorenova želi da oporezuje: dva odsto poreza na imovinu za sve koji imaju više od 50 miliona dolara. Milijarderi poput Kupermana morali bi da plate čak šest odsto.
Elizabet Voren na taj način planira da prikupi oko četiri biliona dolara do 2030. „Onaj ko je uspeo da stigne skroz na vrh, može mirno da plati dva centa više kako bi svi drugi imali šanse“, izjavila je ona na jednom predizbornom skupu početkom decembra.
Jadni milijarderi
Njene metode imale bi drastične posledice po bogataše u SAD. Recimo, da je takav porez uveden još 1982. godine, imovina osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa krajem 2018. ne bi bila vredna 97 milijardi dolara, već samo 13,9 milijardi, izračunao je Gabrijel Zakman, ekonomski stručnjak sa univerziteta Barkli.
Stručnjaci međutim upozoravaju da se time ne bi samo smanjila privatna imovina bogataša, već da bi bila pogođena i finansijska tržišta. Finansijski savetnik Barit Tabek početkom oktobra naveo je deset mera za koje smatra da su problematične. Na primer, ako nova predsednica zabrani primenu frekinga u eksploataciji gasa to će znatno da oteža poslovanje energetskim koncernima. A navodi i planirano povećanje poreza preduzetnicima, razbijanje velikih tehnoloških firmi, te strožu regulaciju banaka.
Robert Volf, bivši šef banke UBS Americas i osnivač konsultantske firme 32 Advisors, smatra da je strah koji trenutno vlada na Volstritu – neopravdan. „Vorenova želi da podstakne kapitalizam, ali na pošten, uravnotežen i regulisani način. Mi još uvek ne znamo šta to stvarno znači, ali zato nemam besane noći“, kaže Volf.
On ovako objašnjava preferencije Volstrita: 40 odsto investitora su odlučne pristalice Demokratske stranke koje će, uprkos mogućim rizicima, glasati za Elizabet Voren. Četrdeset odsto su pak uvereni republikanci, koji će ostati verni Donaldu Trampu. Preostaje 20 odsto ulagača koji su 2008. birali Baraka Obamu, 2012. Mita Romnija, a 2016. Hilari Klinton. Zato on smatra da je rezultate predstojećih predsedničkih izbora nemoguće predvideti. Jedino veruje da su demokrati u blagoj prednosti: „Trampov haos izmorio je neverovatno veliki broj ljudi iz finansijskog sektora.“
Strah od Sandersa
U saveznoj državi Ajovi u noći između ponedeljka i utorka (po centralnoevropskom vremenu) počinju prvi predizbori za predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Takmiči se njih 12, od kojih prednost u Ajovi nema Elizabet Voren nego Berni Sanders. I on se zalaže za povećanje poreza za preduzetnike, zabranu freking i regulisanje finansijskog sektora – ali tu je još žešći nego njegova konkurentkinja. Zato investitor Džefri Gandlah, koji je 2016. predvideo pobedu Donalda Trampa, upozorava: „Berni Sanders je najveći rizik za finansijska tržišta ove godine.“
No Sem Stouval, ekonomski analitičar sa instituta CFRA Research, smatra da je bojazan preterana. On je proučio kretanja na berzi u izbornim godinama i zaključio da su kursevi porasli nezavisno od toga da li je pobedio demokrata ili republikanac. On i ove godine očekuje rast na berzi, od čega će, kako kaže, da profitira Tramp. „Ekonomija i profit preduzeća veoma su porasli. Mislim da bi Volstrit ponovno izabrao sadašnju vladu“, kaže Stouval.
Blumbergove šanse
Dobre šanse mogao bi da ima i Majkl Blumberg. „On je razuman poslovni čovek koji se dokazao kao gradonačelnik Njujorka u tri mandata“, kaže Stouval. I mnogi drugi dele njegovo mišljenje, a među njima je i šef Amazona Džef Bezos. Nakon što je Blumberg pre nekih godinu dana rekao da odustaje od kandidature, navodno ga je upravo Bezos uverio da promeni mišljenje.
Blumberg obećava otvaranje radnih mesta i suzbijanje oružanog nasilja u zemlji. Takođe se zalaže i za zaštitu klime, za što je već donirao milione dolara, pa zato baš nije omiljen kod energetskih firmi. On je i protivnik duvanske industrije – od 2007. do danas poklonio je milijardu dolara za kampanju protiv pušenja.
Leon Kuperman na sve to odgovara citiranjem Vinstona Čerčila: „Siromašni ljudi ne postaju bogati tako što bogati postaju siromašni.“ Kuperman kaže da nedostatak kapitalizma jeste neravnomerna raspodela blagostanja, ali i upozorava: „Nedostatak socijalizma je ravnomerna raspodela bede“.