Ekonomisti su zapanjeni poslednjim pretnjama Donalda Trampa da će uvesti dodatne carine najvažnijim partnerima. SAD imaju masni trgovinski deficit od 566 milijardi dolara i to je crveni alarm za Trampa. Njegova briga je što keš ide u inostranstvo, za stranu robu.
Tramp veruje da je američki deficit pokazatelj da strani partneri isušuju SAD, otimaju radna mesta običnih ljudi i podrivaju američki privredni potencijal.
Istina je sasvim drugačija. Tramp greši kada krivi druge zemlje, a greši i u tumačenju efekata ogromnog trgovinskog deficita. Sjedinjene Države bi uzroke trebalo da traže u svom dvorištu.
Počnimo od prostih načela ekonomije. Ako zemlja kupuje više nego što proizvodi – mora da uvozi kako bi podmirila potrebe. Bangladeš, recimo, ima komparativnu prednost jer pravi jeftiniju odeću solidnog kvaliteta sa čime Sjedinjene Države ne mogu da se utrkuju.
Isto je kada se radi o južnokorejskim televizorima ili pametnim telefonima koji se sklapaju u Kini. Luksuzni automobili iz Nemačke su skuplji, ali se smatraju kvalitetnijim od američkih marki. Ishod je da SAD masovno uvoze sve pomenute proizvode, umesto da ih proizvode same.
Da li američki predsednik želi da poveća inflaciju samo da bi Amerika pravila odeću, televizore i telefone? Da gradi fabrike, obučava radnike, obezbedi nove logističke lance? Sve je to veoma skupo u zemlji koja nije specijalizovana niti ima geografske prednosti komplementarnih industrija u blizini, kao što ih ima Južna Koreja kada komponente za televizore kupuje u Kini. Insistiranje na Made in America bi smanjilo kupovnu moć Amerikanaca.
U srži Trampovog plana je ogromna kontradikcija: on bi da stvara poslove u proizvodnim granama koje su u Americi oslabile i to u trenutku kada je nezaposlenost gotovo najniža u poslednjih pedeset godina. Relativno jak (neki kažu: precenjen) dolar dao je Amerikancima još više platežne snage da kupuju strane proizvode. Ni to nije krivica stranaca.
Da sve bude još gore, Tramp je već kroz Kongres progurao smanjenja poreza u vrednosti od 1,5 biliona dolara i najavio masovne fiskalne stimulanse. To će tek povećati trgovinski deficit jer će pojačana potrošnja biti zadovoljena uvozom.
Ako zaista želi da smanji deficit uprkos svemu što govori protiv toga, američki predsednik bi mogao da zategne državne budžete, okuraži boljestojeće potrošače da kupuju domaće proizvode i motiviše radnike da više štede, a manje troše.
Kontraproduktivno je kažnjavati države koje, ipak, kupuju američke proizvode. Trampova namera da uvede kaznene carine na kinesku robu vrednu 50 milijardi dolara godišnje pokazuju da je protekcionizam deo njegovog plana da „načini Ameriku ponovo velikom“. Umesto toga, mogao bi da načini Ameriku siromašnijom.