Al Džazira je prirodni partner Izraela
Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Egipat i sada očigledno – i Izrael. Ćudna koalicija formirana je protiv katarske televizije Al Džazira. Još pre nekoliko dana tri zalivske zemlje i Egipat zabranile su rad toj medijskoj kući, a sada se čini da taj korak sledi i Izrael.
U julu je premijer Benjamin Netanjahu optužio tu televiziju da je problematično izveštavala o nemirima na Brdu hrama. „Televizija je u vezi s dešavanjima na Brdu hrama podsticala na nasilje“, napisao je Netanjahu na svojoj Fejsbuk-stranici. U nedelju (6.8.) je izraelski ministar za komunikacije Ajub Kara izjavio da namerava da oduzme akreditacije novinarima te televizije i zaustavi emitovanje njenog programa. „Sloboda govora ne znači slobodu huškanja. Demokratija ima svoje granice“, rekao je ministar.
„Granice demokratije“?
Ajub Kara je tako dotakao vrlo osetljivu temu: gde su granice demokratije i ko ih određuje? Levoliberalni izraelski list „Harec“, koji prema Netanjahuovoj vladi neguje donekle distanciran odnos, izvestio je pozivajući se na Al Džaziru, da Kara na konferenciji za novinare svoje optužbe na račun te televizije nije mogao da potvrdi nijednim primerom.
Istina je da se Al Džazira prema Izraelu ne odnosi posebno nežno. Na internet-stranici te televizije na arapskom jeziku, u ponedeljak (7.8.) objavljen je komentar u kojem je Izrael okarakterisan „država aparthejda“ i „okupatorska sila koju štiti Zapad“. Osim toga, u komentaru se navodi da vlada „judaizira“ Jerusalim. To su oštre reči koje se u ovom ili sličnom obliku mogu pronaći u gotovo svim medijima na arapskom govornom području. Neki mediji su čak i oštriji.
Neobična koalicija
Teško je razumeti zašto Izrael želi da onemogući rad Al Džazire na svojoj teritoriji: objavljivanje neugodnih video-snimaka i komentara u arapskom svetu na taj način neće biti sprečeni. Naprotiv, zabrana delovanja televizije mogla bi da poveća nezadovoljstvo Arapa.
To važi utoliko više što se Izrael sada simbolično svrstava uz Saudijsku Arabiju, Bahrein, Ujedinjene Arapske Emirate i Egipat, dakle uz države koje se do sada nisu proslavile nekim posebnim senzibilitetom za ljudska prava. Sada Izrael, koji uzima pravo da kaže da je jedina demokratija na Bliskom istoku, sebe izjednačava upravo s tim državama.
Tom odlukom Izrael slobodi štampe u regionu ne čini uslugu, jer činjenica da je Al Džazira nepoželjna u tri zalivske zemlje i Egiptu, novinarski gledano predstavlja kompliment za tu katarsku TV-stanicu. To pokazuje da televizija i njeni novinari ne izbegavaju konflikt s nekom od najbogatijih zemalja Zaljeva. Novinar Al Džazire Piter Grest i njegov tim već više od 400 dana nalaze se u egipatskom zatvoru. To pokazuje da su ljudi sa te televizije spremni da za svoj rad snose i lične konsekvence.
Teško je zamisliti da se Izrael zaista približava režimima kao što su oni u Saudijskoj Arabiji i Egiptu i da želi da spreči rad medija. Ali takve stvari se pokažu samo onda kada posao medija zaboli. A Izrael ionako u arapskom svetu ima loš imidž i ne uživa ugled.
Tome doprinosi rigoriozna politika naseljavanja koja se u međunarodnim krugovima redovno osuđuje. Tome doprinosi i praksa u regionu – koja je postala navika – da se Izrael smatra odgovornim za sve moguće nepravde, pa i za one za koje su odgovorne domaće autokrate. Politička kritika postala je opravdanje sopstvenih grešaka zbog lenjosti duha.
Al Džazira redovno se bavi onim što je pogrešno u arapskom svetu. Ona bi zbog toga zapravo trebalo da bude prirodan partner Izraela – iako ponekad i neugodan.