„Ako Srbija nije spremna – sačekaćemo“
9. maj 2019.
DW: Gospodine Haradinaj, samit u Berlinu je održan, pred nama je onaj u Parizu. Šta se može očekivati do tog datuma, ali i na samom samitu?
Ramuš Haradinaj: Mislim da je veoma bitno što se pojavila nova energija kada je reč o situaciji između Kosova i Srbije i mogućeg dogovora o priznanju. Takođe je bitno da se u Berlinu razjasnilo to da se dogovor o priznaju ne može postići diskusijama o teritorijama i granicama, zato što je to vraćanje u prošlost, tragičnu prošlost. Ipak, ako sada postoji politička volja, moguće je napredovati do dogovora između Kosova i Srbije o priznanju. Sada ćemo u Parizu najverovatnije diskutovati o elementima tog mogućeg dogovora.
Ali kakvog mogućeg dogovora kad predsednik Srbije kaže da „dok je on na funkciji neće biti priznanja Kosova u ovim granicama“, a istovremeno, i dalje su na snazi kosovske takse?
Prošlo je već dvadeset godina od rata i tragičnih događaja. Ovih dana, svakog drugog dana je godišnjica nekog masakra. Ali mi, uprkos tome, kao i uprkos situaciji u vezi sa nestalima koji još nisu vraćeni recimo iz Batajnice ili iz drugih mesta u Srbiji – mi dijalog ne uslovljavamo. Mi idemo u razgovore sa predsednikom Vučićem i zvaničnicima Srbije i mislimo da je bitno da ne uslovljavamo dijalog.
Tokom dijaloga se može o svemu razgovarati, ali, ponavljam, prošlo je već dvadeset godina... Mi smo spremni za dogovor o priznanju i to bi bio početak naših odnosa kao suseda. A ako Srbija nije spremna, mi ćemo da sačekamo.
Kako u svemu tome ocenjujete ulogu Nemačke?
Veoma je bitno to što je Nemačka bila veoma jasna, što je veoma jasno iznela svoj stav, a to je da se očuvaju mir i stabilnost u regionu. Priče o teritorijama, odnosno o razmeni teritorija i granicama, mogle bi da nas vrate nazad, u ratove, u ono što smo već jednom prošli. Stav Nemačke je poruka nama da čuvamo mir, a pomalo i poruka Evropskoj uniji da očuva ono što je investirala u mir i stabilnost. I to nije samo poruka EU, već i NATO, Americi i svima koji su uložili već dve decenije u uspostavljanje stabilnosti, mira i odnosa u regionu.
Vaš partner u razgovorima je pre svega predsednik Vučić. Ima li možda nekoga na političkoj sceni Srbije s kim biste radije pregovarali?
Nemam taj izbor, to odlučuje srpski narod i ja poštujem odluku srpskog naroda. Ali nadam se da će onaj ko predstavlja srpski narod imati hrabrosti da ide napred, a ne samo da čuva sopstvene interese. Neko mora da ima tu hrabrost i da prizna realnost. Mi postojimo, Kosovo postoji, ono je nezavisna i suverena država. I za Srbiju je takođe bitno da to razume – što pre to bolje.