Ako Rusija izgubi, Pridnjestrovlje nestaje?

Ukoliko Rusija bude vojno poražena u Ukrajini, to bi za nju moglo da znači i proterivanje iz Pridnjestrovlja. Ta paradržavna tvorevina na levoj obali Dnjestra u Moldaviji već tri decenije je pod ruskom kontrolom i predstavlja, kako se često ocenjuje, „crnu rupu“ Evrope.

Tezu o povratku Pridnjestrovlja pod kontrolu Moldavije otvoreno pominje i kijevska štampa bliska vlastima.

-pročitajte još: Strah u Moldaviji – „Ne želimo u izbeglištvo“

U Ukrajini je prepoznato da je Pridnjestrovlje pretnja po nacionalnu bezbednost, piše novinar Sergej Sidorenko u listu Evropejskaja pravda. On podseća da je Kijev decenijama tolerisao separatističku tvorevinu uz svoju granicu – da je čak sa njom ulazio u prljave aranžmane.

Duga je istorija žmurenja Kijeva na mutne poslove najmoćnijih ljudi Pridnjestrovlja, regiona koji u velikoj meri zavisi od šverca ka Odesi i drugim ukrajinskim lukama na Crnom moru.

Temelj je udaren još devedesetih, kad je ukrajinski predsednik Leonid Kučma uz veliku pompu primio prvog „predsednika“ Pridnjestrovlja Igora Smirnova. Kučma je za to imao isplativ razlog – njegov zet je trebalo da vodi veliku proizvodnju čelika u separatističkom regionu.

Kišinjev odbacuje vojno rešenje

Od početka ruske agresije na granici Ukrajine ka Pridnjestrovlju stoje ukrajinski tenkovi. Tako je zapravo odsečen ovaj pojas zemlje dug dvestotinak i širok jedva tridesetak kilometara. Režim u Tiraspolju, glavnom gradu Pridnjestrovlja, žali se na „ekonomsku blokadu“ i poziva Moskvu upomoć.

Scenario koji su separatisti priželjkivali – uspešni ruski blic-krig i geografsko povezivanje Pridnjestrovlja sa Krimom, Donbasom i Rusijom – danas deluje kao nemoguća misija.

Moldavsko rukovodstvo u Kišinjevu odavno je stalo na stranu Ukrajine u ovom ratu. Moldavija je, prema nekim računicama, primila najviše izbeglica po glavi stanovnika.

Doduše, proevropske vlasti u Kišinjevu veruju da za Pridnjestrovlje mora da se nađe mirno rešenje koje ne ugrožava „evropski put“ zemlje. Pod predsednicom Majom Sandu je Kišinjev – zajedno sa Kijevom – dobio status kandidata za EU. Sandu misli da bi njena zemlja mogla zbilja da pristupi Uniji do kraja decenije.

„Krvava agresija Ruske Federacije protiv Ukrajine učvrstila je Moldavce u želji da po svaku cenu izbegnu rat“, piše ukrajinski novinar Sidorenko.

„To je jednostavan odgovor na ideju koja dolazi iz Ukrajine, naime da ukrajinska vojska pomogne Moldaviji da se otarasi separatizma i Rusa u Pridnjestrovlju. Kišinjev ni pod kojim okolnostima neće pristati na prisustvo ukrajinske vojske na svojoj teritoriji“, dodaje on.

Međusobna zavisnost zbog energenata

Pridnjestrovlje, faktički otcepljeno od Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991/92, do danas je baza za dve hiljade ruskih vojnika. Oni se nikada nisu povukli, uprkos brojnim obećanjima Kremlja. Tamo se nalazi jedno od najvećih skladišta oružja Evrope sa navodno 20.000 tona oružja i municije iz sovjetskih vremena.

Od početka rata u Ukrajini, Kišinjev je odredio rekordni budžet za vojsku i zaštitu vazdušnog prostora. Očekuje se isporuka oklopnih vozila tipa Pirana iz Nemačke.

Ipak, moldavsko rukovodstvo ne pominje mogućnost vojne intervencije u Pridnjestrovlju. Ne govori se čak ni o ekonomskom pritisku na skoro izolovani region.

„Svi smo u istom čamcu. Ne treba da ga izbacimo iz ravnoteže“, rekao je nedavno Oleg Serebrijan, zamenik premijera Moldavije zadužen za reintegraciju.

Moldavija naime još zavisi od električne energije iz elektrane Kučurgan sa druge strane Dnjestra. Ta elektrana pak zavisi od ruskog gasa koji Kišinjev prosleđuje u Pridnjestrovlje.

Naizgled perverzna konstrukcija – da Moldavija finansira opstanak separatističke tvorevine na svojoj teritoriji – zapravo je rođena iz nužde. Zemlja bi bila u mraku bez struje iz Kučurgana.

U Kišinjevu se grozničavo radi na oslobađanju od zavisnosti od struje iz Pridnjestrovlja i gasa iz Rusije. Ako bi to uspelo, onda bi Pridnjestrovlje samo palo nazad u okrilje Moldavije, nadaju se vlasti.

Jer, bez šverca preko Ukrajine i gasa preko Kišinjeva, Pridnjestrovlje sa oko 350.000 stanovnika išlo bi prema bankrotu. I ne bi moglo bez matične države.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.