Ako neće AstraZeneku, zašto ne daju siromašnim zemljama?

Vakcina AstraZeneke na lošem je glasu u mnogim evropskim zemljama. Tako je bilo od početka, jer se kompanija zamerila Evropskoj uniji kada nije isporučila dogovoreni broj doza. Ali se nepoverenje pojačalo nakon otkrivanja slučajeva cerebralne venske tromboze nakon cepljenja AstraZenekom. Neki slučajevi su imali smrtan ishod.

Dok je recimo u Austriji ova vakcina i dalje daje svima – baš kako preporučuje i Evropska agencija za lekove – niz zemalja je ili sasvim izbacio AstraZeneku, ili je daje samo starijim građanima. U Nemačkoj je dobijaju stariji od 60 godina. To sve unosi zabunu i nepoverenje.

U ispitivanjima javnog mnjenja u Nemačkoj je oksfordska vakcina redovno na poslednjem mestu prema poverenju građana. U poslednjoj anketi koju je početkom meseca objavio RTL, tesna većina od 51 odsto Nemaca ipak bi primila tu vakcinu. Rusku vakcinu Sputnjik V bi primilo 57 odsto ljudi – iako još nije odobrena u EU.

U jednoj drugoj anketi sredinom marta, samo 35 odsto ljudi je reklo da bi primilo AstraZeneku. Znatno više (49 odsto) primilo bi vakcinu američke Moderne, i posebno vakcinu Bajontek/Fajzer razvijenu u Nemačkoj (61 odsto).

U toj anketi YouGova, oko 59 posto Španaca reklo je da je AstraZeneka sigurna vakcina. To isto smatra 54 odsto Italijana, tek nešto više od 40 odsto Amerikanaca i Nemaca, i samo 33 odsto Francuza.

Neodređene izjave

U mnogim evropskim zemljama ova vakcina propada jer ljudi svesno ne dolaze na zakazanu vakcinaciju. Da li će AstraZeneka – barem u Evropi – završiti u magacinima? Da li bi onda ovu vakcinu – laku za skladištenje i najjeftiniju od svih dostupnih – barem mogle da ih dobiju siromašnije zemlje?

Na ovo nema jasnog odgovora. Na pitanje da li, zbog lošeg imidža u Evropi, računaju sa više cepiva AstraZeneke, predstavnici Alijanse za vakcinaciju Gavi odgovorili su da pažljivo prate informacije o „mogućim i vrlo retkim nuspojavama“. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uključiće najnovije podatke u novu preporuku koju će objaviti u utorak (13. april).

Gavi i SZO uključeni su u međunarodnu inicijativu za ravnopravan pristup cepivima nazvanu Kovaks. U odgovoru na pitanja DW, SZO poručuje svim zemljama da nastave vakcinaciju AstraZenekom jer je vakcina uprkos svemu „spasila milione života i sprečila ozbiljne bolesti“.

SZO navodi da su „kod 190 miliona cepljenih AstraZenekom zabeležena samo 182 slučaja tromboze cerebralnih vena. Ako postoji uzročno-posledična veza, onda se mora reći da su takvi slučajevi vrlo retki, a rizik izuzetno nizak.“

Evropska agencija za lekove (EMA) ne želi da nagađa. Portparolka te agencije je rekla da su članice EU slobodne da doniraju vakcinu drugima.

Uzmi šta ti se nudi

Uprkos skepsi u Evropi, na raspolaganju je još uvek premalo vakcina da bi izvoljevanje bilo moguće. Tako su u Severnoj Rajni-Vestfaliji, najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini sa gotovo 18 miliona stanovnika, začas razgrabljeni termini za 360.000 vakcinacija osoba starijih od 60 godina. I to iako je na raspolaganju bila samo AstraZeneka.

Pored toga, Evropska komisija ističe da AstraZeneka trenutno isporučuje manje doza od dogovorenog. U prvom kvaratlu je isporučeno tek 30 miliona doza od 90 miliona planiranih. U drugom će umesto 180 miliona stići tek 70 miliona.

U ovom trenutku ne izgleda da će siromašne zemlje uskoro dobiti dodatne doze vakcina iz neiskorišćenih zaliha EU. Ali to se u svakom momentu može promeniti. Rok trajanja vesti u koroni prilično je kratak.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.