Airbnb: verovatno najveći izlazak na berzu ove godine
10. decembar 2020.Zvuči kao loša šala. Baš sada, u vreme kada turistička industrija širom sveta zbog korona-krize s nikad većom neizvesnošću gleda u budućnost, platforma za posredovanje turističkog smeštaja Airbnb odlučila je da izađe na berzu. „Ne verujem da je bilo mnogo onih koji su verovali da ćemo se mi u toku ove godine usuditi na taj korak“, napisao je Brajan Česki, osnivač i direktor platforme, u nedavno objavljenom prospektu za berzu. „A znam i da su neki ljudi sumnjali da ćemo uopšte preživeti.“
Ali Česki se ne da obeshrabriti: za četvrtak (10.12.) je najavljeno isticanje deonica firme na berzi u Njujorku. Planirano je puštanje u promet više od 50 miliona deonica po ceni od 56 do 60 dolara po deonici. To odgovara procenjenoj vrednosti kompanije od oko 42 milijarde dolara. Cilj je da se izlaskom na berzu prikupi više od tri milijarde dolara svežeg novca.
Preko im je potreban novac
Ta sredstva su platformi preko potrebna. Pogled na bilans u poslednjih devet meseci pokazuje u kojoj meri je firma iz San Franciska pogođena posledicama pandemije. U poslednjih devet meseci zabeležen pad rezervacija za 39 odsto, odnosno na 2,5 milijardi dolara. Istovremeno, gubici su udvostručeni na gotovo 700 miliona dolara.
-pročitajte još: Teško je obogatiti se preko Airbnb-a
Kako bi to ublažio, Česki je još proletos smanjio marketinške troškove za milijardu dolara, prepolovio plate vodećim menadžerima, a i sam se odrekao svoje čitave plate. Ali to nije bilo dovoljno, pa je više od četvrtine zaposlenih moralo da napusti firmu – ukupno 1.900 ljudi. S druge strane, pomogle su one dve milijarde dolara koje je Airbnb dobio od investitora.
Na godišnjem nivou firma će doduše zabeležiti minus, ali sam izlazak na berzu ipak je propraćen pozitivnim vestima: u trećem tromesečju zabeležen je iznenađujući rast od 219 miliona dolara. „Naše poslovanje se oporavilo brže nego što je iko očekivao“, ponosno je istakao Česki.
Traže se apartmani
Airbnb u krizi prolazi mnogo bolje od klasične hotelske industrije. „Firma profitira od sve veće želje ljudi da pobegnu iz grada“, objašnjava za DW savetnik za strategiju, profesor Piter Koen, sa koledža Babson u Masačusetsu. Dok iznajmljivanje stanova u svetskim metropolama beleži značajan pad, posao sa seoskim apartmanima za odmor je eksplodirao. A upravo je tu Airbnb mnogo bolje pozicioniran od bilo kojeg lanca hotela.
Uz to, firma ima i relativno niske operativne troškove. Za održavanje posla Airbnb mora da plaća uglavnom samo svoje službenike. Direktne troškove praznih kuća i stanova snosi isključivo iznajmljivač. Za razliku od ostalih hotela i putničkih agencija, firma ne mora da plaća nepopunjene sobe, poluprazne avione ili brodove usidrene u lukama.
To je osnovna ideja takozvane „ekonomije deljenja“ (sharing economy) koja se firmi Airbnb sada isplati više nego ikad. „Mogućnost pristupa je važnija od vlasništva“ – taj koncept je i od firme koja pruža usluge prevoza Uber ili od posrednika u pronalaženju poslovnog prostora WeWork napravila uspešne firme koje posluju na globalnom nivou.
-pročitajte još: Uzaludni pokušaj regulisanja „Ubera“?
Stvar s luftmadracem
A za Airbnb je sve počelo kada je njegov vlasnik imao finansijske probleme. „Nikad nisam mislio da ću postati preduzetnik“, priznao je Česki pre nekoliko godina u jednom intervjuu.
Kako bi platio visoku stanarinu za svoj stan u San Francisku, Česki je došao na jednostavnu ideju. Zajedno sa svojim sustanarom, suosnivačem firme Airbnb, Džoom Gebijem, stavio je tri luftmadraca (na engleskom: air beds) u svoju dnevnu sobu. Potom je madrace jeftino iznajmio ljudima koji su učestvovali na jednoj konferenciji dizajnera koja se u održavala u blizini. Doručak im je davao besplatno. Tako je i nastalo ime Airbnb, skraćeno od „Airbed and Breakfast“ (Luftmadrac i doručak).
Dvanaest godina kasnije, firma je postala najveći posrednik privatnog smeštaja na svetu. Više od četiri miliona ljudi u 220 zemalja sada redovno iznajmljuje svoje kuće i stanove. Na platformi se od 2017. mogu rezervisati i izleti ili neke zajedničke aktivnosti s domaćinima. Airbnb pritom zarađuje uzimanjem agencijske provizije – i to impresivnih 15 odsto.
Firma je od osnivanja ostvarila promet od preko 110 milijardi dolara.
Međutim, taj poslovni model je, pogotovo poslednjih godina, često meta kritika. Platforma se optužuje za nestašicu stanova i porast stanarina u metropolama poput Barselone, Pariza ili Berlina. I sve je više gradova koji su uveli stroge propise o uslovima za iznajmljivanje privatnih stanova preko Airbnb.
Rekord godine na Volstritu?
Više od dve trećine najpopularnijih turističkih destinacija sada ograničava iznajmljivanje putem te platforme. Zato u berzanskom prospektu firma upozorava na mogućnost trajnih gubitaka. „Broj i obim tužbi, pravnih sporova i sudskih postupaka su se povećali i očekujemo da će se i dalje povećavati“, navodi se u tom službenom dokumentu. U velikim gradovima poput Njujorka propisi i procesi mogli bi da dovedu do dugoročnog gubitka prihoda.
Ali stručnjaci poput Pitera Koena ipak su uvereni da će izlazak na berzu biti uspešan. „Mislim da ta regulatorna pitanja neće smanjiti potražnju za uslugama firme Airbnb“, kaže Koen. On inače i sam kao investitor ulaže u start-apove. Naravno, ulaganje je rizično, pogotovo zato što firma još uvek mora da dokaže da je dugoročno prilagodljiva. Međutim, Airbnb je sada toliko poznat i među privatnim investitorima, da će oni pristati i na manji rast prihoda u početku.
I zaista, potražnja za deonicama Airbnb je i pre zvaničnog izlaska na berzu bila toliko velika, da je firma revidirala naviše svoju procenu vrednosti i to za 12 milijardi dolara – na sadašnje 42 milijarde. Time je Airbnb sada znatno iznad donedavne procene vrednosti i prognoze analitičara. Ovaj izlazak na berzu verovatno će biti jedan od najvećih u ovoj godini.