Ahmetović: Ponovo nam treba više vojnika NATO na Kosovu

„Gde je na našem kontinentu posle 1945. ponovo bilo sukoba? Na Zapadnom Balkanu, počevši od spora oko Kosova. Raspad Jugoslavije počeo je 1991. sa rastućim nacionalizmom u Beogradu oko pitanja kome pripada Kosovo. Radilo se o tome da li je Kosovo autonomno ili treba da ostane deo tadašnje Jugoslavije. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije i otada je više od sto država priznalo Kosovo u UN, ali sukob i dalje postoji. To pokazuju tenzije i pretnje oružanim sukobom Vlade Srbije pre nekoliko nedelja“, ocenjuje u intervjuu za Berliner cajtung Adis Ahemtović (SPD).

On potom navodi da se, „uprkos tome, o tom sukobu u Nemačkoj retko vodi široka politička debata. Slična je situacija i sa etnonacionalističkim dešavanjima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori“, kaže Ahmetović uz ocenu da je to „fatalno“.

Političar SPD-a kaže i da su „nedavni događaji na Kosovu još jednom otkrili neodlučnost Evropske unije. „Opet su SAD morale da intervenišu kako bi smirile situaciju.“ On zato smatra da „EU hitno mora postati nezavisnija u pogledu bezbednosne politike, uključujući i Zapadni Balkan“ i dodaje da mu je drago što je „kancelar najavilo prekretnicu u spoljnoj i bezbednosnoj politici“.

„Za našu bezbednost je bitno da li u SAD vlada Tramp ili Bajden. Tramp se poigravao idejom o povlačenju iz NATO, a probleme na Zapadnom Balkanu je hteo da reši dozvoljavanjem pomeranja granica, konsultujući se s Rusijom. Bajden ima drugačiji stav. On je svetionik nade za tamošnje ljude koji stoje iza EU i demokratije i ne naginju Moskvi i autokratiji“, kaže Ahmetović.

„Etnonacionalistički kurs podseća na Kremlj“

Novinar „Berliner cajtunga“ konstatuje da su problemi između Srbije i Kosova naizgled trivijalni i pominje registarske tablice, pitajući Ahmetovića zašto je ipak zabrinut: „Barikade su podizane na severu Kosova i devedesetih godina, neposredno pre izbijanja jugoslovenskih ratova. Srbija je nedavno stavila svoju vojsku u pripravnost i zatražila od međunarodne zajednice da se sama pobrine za mir. Tako da je umalo vojska umarširala u jednu drugu zemlju“, kaže nemački političar.

On dodaje i da je, gledano spolja i s obzirom na potencijal početnih sukoba, između Srbije i Kosova slična situacija kao između Ukrajine i Rusije, mada u drugačijim razmerama. „Verujem da bi situacija na Zapadnom Balkanu bila još opasnija da je rat u Ukrajini krenuo drugačijim tokom. Ali, činjenica da je Zapad sada ujedinjen i da se Ukrajina snažno protivi Rusiji, ostavlja utisak na nacionalističke snage, dakle i na vladu Srbije. Srpski političari nedavno su formulisali cilj uspostavljanja takozvane Velike Srbije. To može uspeti samo ako se, između ostalog, anektira Kosovo. Taj etnonacionalistički kurs podseća na Kremlj i ima podršku Putina.“

„Što više EU podržava Kosovo u njegovoj demokratizaciji, to je sve snažniji pokušaj Srbije da to spreči – politički, a po potrebi i vojno. Prethodni pokušaji EU da pronađe srednji put nisu doveli do željenog rezultata. Zato moramo dosledno da se zalažemo za jedinstven stav EU, da priznamo Kosovo kao celinu i da zaustavimo svaki pokušaj pomeranja granice. To služi stabilnom miru obe zemlje“, smatra Ahmetović.

A na pitanje šta bi EU trebalo da uradi, političar SPD kaže: „Vreme ističe. Ne smemo dozvoliti ponovnu eskalaciju. Ne sme biti vojne dominacije Srbije nad Kforom, koji sa svojih 3.500 vojnika, trenutno nije dovoljno jak – 1999. bilo ih je skoro 50.000. Ponovo nam je potrebno više vojnika, pa i iz Nemačke.“

„Moskva aktivno podržava srpsku vladu“

Odgovarajući na pitanje da li je to stav kompletne vladajuće nemačke koalicije, Ahmetović kaže da će to pokazati vreme. „Poslanička grupa SPD je pitanje Kosova stavila na dnevni red Odbora za spoljne poslove Bundestaga. Između ostalog, moraće da se razjasni da li u međuvremenu ima informacija o tome da je Rusija u region poslala Vagnerove grupe da ga dodatno destabilizuju. Moskva aktivno podržava srpsku vladu i hoće da i odatle izaziva razdor u Evropi“, ocenjuje Ahmetović.

Na kraju intervjua, novinar nemačkog lista konstatuje da se „Zapad tokom proteklih nekoliko decenija nije baš proslavio u promovisanju demokratije u konfliktnim regionima i pita: Nije li vreme da se to malo smanji?

„To je legitimno pitanje“, odgovara Ahmetović.“ Ali šta bi se desilo ako bi se Zapad na Zapadnom Balkanu držao po strani? Pretpostavljam da bi krajem decembra 2022. srpski vojnici vrlo brzo ušli na Kosovo da nije bilo Kfora. Slično je i sa Ukrajinom. Da je Zapad nije podržao finansijski i oružjem, Putin bi sigurno ostvario svoje ciljeve,“ zaključuje Adis Ahmetović iz nemačkog SPD-a

Priredila D.Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.