Agrokor preti da uruši ekonomije regiona
28. septembar 2017.
Revizija finansijskih izveštaja Agrokora i njegovih kompanija navodno će, prema onome što su objavile razne medijske kuće kojima su dokumenta „procurila“, pokazati da je bilans lažiran za oko dve milijarde evra. I iako Ivica Todorić na svome blogu insistira da je reč o nameštaljci, da izveštaj za 2016. godinu radi nova uprava Agrokora s Antom Ramljakom na čelu, te da ugledna međunarodna revizorska kuća Pricewaterhouse Coopers (PwC) ne pravi izveštaj, već samo daje mišljenje, namerno propušta da komentariše činjenicu da će PwC dati mišljenje i na „njegov“ finansijski izveštaj za 2015. godinu u kome se tvrdilo da Agrokor ima dobit od 1,2 milijarde kuna, dok će prema onome što je do sada procurilo u javnost revizija pokazati gubitak i u toj godini.
Istovremeno, očekuje se i da će Trgovački sud u Zagrebu objaviti konačni iznos svih potraživanja koje je dobio. Po svemu sudeći, one će biti u visini od četrdesetak milijardi kuna, kao što je to u maju najavio vladin poverenik Ante Ramljak. U bankarskim krugovima u tom pogledu ne očekuju iznenađenja, rekao je još ranije za DW urednik portala Ideje.hr i ekonomski analitičar Željko Ivanković. Svakako da je ta suma veća nego što je Agrokor iskazivao u vreme Ivice Todorića, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog toga što će na dan 10. aprila biti iskazani svi dugovi kao dospeli, pa tako i dugovi za robu isporučenu uz (zloglasne) Konzumove rokove plaćanja.
Sve su to razlozi zbog kojih je Ivica Todorić odlučio da otvori kanal za komunikaciju s javnošću, što je sigurno, kaže komentator Novog lista Zdenko Duka, povezano i s eventualnim krivičnim progonom. „Todorić je ’s ponosom’ predao državi sve ono što je u životu stekao. Tada nije spominjao zločinačko povezivanje protiv njega“, napominje Duka.
Vlada ne zna ko je pisao Lex Agrokor?
„Ivica Todorić očigledno oseća da bi mogao da bude žrtvovan na oltaru ’lovoljublja’ i da je morao da otvori kanal za komunikaciju prema javnosti, s obzirom na to da su sada svi bitni komunikacioni kanali pod kontrolom Vlade Andreja Plenkovića, koju Todorić sad smatra neprijateljskom“, kaže novinarka portala NovacZaSve.com i saradnica DW Helena Puljiz. „Velike medijske kuće, one koje je do juče zakupom oglasnog prostora kontrolisao Ivica Todorić, danas kontroliše Vlada Andreja Plenkovića, pa je jasno kako on u tom prostoru – od pada – nema uticaj kakav je imao. Pošto je Todorić navikao na jednosmernu komunikaciju, a i uveren je da je on Hrvatskoj činio samo dobro, tako je i njegov blog jednostavno jednosmeran i upućen na kontrolu protoka informacija“, dodaje Helena Puljiz.
Optužbe koje se pojavljuju u javnosti toliko su teške da bi za njih bili potrebni međunarodni istražitelji kako bi se utvrdilo šta se i zbog čega uopšte dogodilo s Agrokorom, kao i to ko je sve u tome učestvovao, kaže Helena Puljiz. „Hrvatski politički i represivni sistem nije se u stanju da se pošteno pravno nosi sa slučajem Agrokor jer, prema informacijama koje su objavljene tokom poslednjih 26 godina, a naročito od posrnuća kompanije, gotovo svi akteri političkog i pravosudnog sistema su u sistematskom sukobu interesa, a u njemu se presecaju i neki međunarodni poslovni i politički interesi. Osim toga, iskreno sumnjam da je Ivica Todorić sve ovo vreme jedini vlasnik Agrokora“, dodaje Helena Puljiz.
Nema ništa sporno u tome što je Vlada na Lex Agrokoru po svemu sudeći počela da radi mnogo pre nego što je o njemu počelo javno da se govori – na kraju krajeva, imati spreman zakon za slučaj da vam ustreba je, ako ništa drugo – promišljeno. Sporno je to ko je na tom zakonu radio i postoji li u tome, kako tvrdi Todorić, sukob interesa. Vlada odbija da otkrije ko je radio na zakonu, pa je čak poslaniku Peđi Grbinu u maju odgovorila da „nema informaciju“ ko je pisao zakon, što je skandalozan odgovor. Vlada na optužbe mora da odgovori, a iako se protivila parlamentarnoj istražnoj komisiji, ona bi mogla da bude savršena dimna zavesa.
„Biračima ne smeta lopovluk“
Zdenko Duka očekuje da će Vlada na optužbe da odgovori barem delimično nakon objavljivanja izveštaja revizije i ističe da su argumenti da bi saborska istražna komisija ometala rad Državnog tužilaštva (DORH) – gluposti. Ipak, napominje i to da istražne komisije „kod nas nikada nisu donele neke naročite rezultate“. S time se slaže i Helena Puljiz koja ističe da će komisija, ako se i osnuje, „da služi samo za kupovinu vremena i za dalje manipulisanje javnošću“. Ni Duka, ni Puljizova ne očekuju da će rat oko Agrokora imati za posledicu izvlačenje previše prljavog veša iz godina u kojima je taj konzorcijum narastao u giganta, a koji sada preti da uruši ekonomije u čitavom regionu. „Bitne informacije iz svoje poslovne istorije Ivica Todorić će otkriti samo ako odluči da bude ’bombaš-samoubica’, a to je malo verovatno“, kaže Helena Puljiz. Duka tome dodaje da bi neke priče mogle da isplivaju, ali, pita se: kakva je korist od toga? „Znamo koliko je greha na HDZ-ovoj vlasti, na primer svih ovih 27 godina. Ali narod ih i dalje uredno bira na izborima. Govoreći generalno, njihovim biračima ne smeta lopovluk“, zaključuje komentator Novog lista i nekadašnji predsednik Hrvatskog novinarskog društva.
Mnogi upućeniji komentatori zaključuju da Todorić pokušava da izvede zamenu teza, te da natera javnost da zaboravi da je njegov koncern ušao u blokadu pre nego što je on potpisao primenu Lex Agrokora. Njegovim tvrdnjama da koncern uopšte nije bio u problemima malo ko veruje, a najmanje dobavljači i poverioci, od kojih su neki tu blokadu i inicirali. I dok prepucavanje traje, malo ko govori o tome na koliki će otpis duga morati da pristanu poverioci i dobavljači. Dok su do pre nekog vremena sa optimizmom računali na povraćaj možda 50 odsto duga, sada se može čuti da će morati da otpišu 70, možda čak i 80 odsto svojih potraživanja. Pitanje je samo: ko će to da preživi?