Hronika jedne megareforme

Nemački kancelar Gerhard Šreder je 14. marta 2003. u 9 ujutro stupio za govornicu Bundestaga i rekao: „Smanjićemo davanja države, zahtevaćemo ličnu odgovornost i veći doprinos svakog pojedinca“, rekao je socijaldemokratski političar, i predstavio Agendu 2010, paket reformi koji je narednih godina potpuno izmenio tržište rada i socijalni sistem države.

Prema njegovim rečima, cilj Agende 2010 je bio da se „Nemačka ponovo dovede do vrha ekonomskog i socijalnog razvoja u Evropi“. A za to su potrebni „okvirni uslovi za veći rast i više radnih mesta“. U tom trenutku stopa nezaposlenosti je bila narasla na 11,3 odsto (danas je 6,3 odsto), bruto društveni proizvod je bio u padu, a penzione kase i kase društava za zdravstveno osiguranje su bile preopterećene.

Reforma socijalne pomoći

U centru Agende 2010 su od početka bile reforme tržišta rada. Novac na ime pomoći za osobe koje su ostale bez posla (suma zavisna od dotadašnjih primanja) isplaćivan je još maksimalno 12 meseci (18 meseci za starije od 55 godina). Za period posle toga je predviđena socijalna pomoć za nezaposlene po konceptu specijalne Komisije koju je predvodio tadašnji funkcioner uprave Folksvagena Peter Harc. Koncept je nazvan „Četvrti zakon o modernim uslužnim delatnostima na tržištu rada“, a odmah se odomaćio skraćeni naziv „Harc IV“.

Reč je o sumi koja se zasnivala na ranijem iznosu socijalne pomoći, ali nije određivana prema dotadašnjoj plati lica koje je ostalo bez posla, već prema njegovim „potrebama“. Imetak primalaca sume je morao da ostane ispod određene granice, a primalac je morao da prijavi svu svoju imovinu uključujući i ušteđevinu i dečje štedne knjižice. Tako je trebalo sprečiti prevaru.

Zavod postao „Agencija“, pa „Centar“

Mala mesečna suma za osobe koje su izgubile posao trebalo je da podstakne takve ljude da prilježno traže novo zaposlenje. Osim toga, promenio se i kriterijum za procenu posla koji se smatra „odgovarajućim“ i to tako da je u tu kategoriju uvrštena jednostavno svaka delatnost koja nije ilegalna – bez obzira na to koliko je loše plaćena i u kojoj meri je dotično lice prekvalifikovano. Onaj ko odbije ponuđen posao, mora da računa sa tromesečnim smanjenjem novčane pomoći „Harc IV“ od 30 odsto.

I traganje za poslom se 2003. dramatično promenilo. Zavodi za nezaposlene su se pretvorili u „Agencije za rad“ koje su zajedno sa Zavodima za socijalnu pomoć formirale „radne zajednice“. Godine 2010. su – posle jedne presude Ustavnog suda – „Agencije“ preimenovane u „Centre za zapošljavanje“ („Jobcenter“). Osim toga, Agenda 2010. je donela i slabljenje zaštite radnika od otkaza i dala preduzećima više manevarskog prostora za zapošljavanje radnika na određeno vreme.

Razni troškovi pali na pacijente

Reformisani su i zdravstvo, penzioni sistem, te staranje o obrazovanju i porodici. Izdaci za obrazovanje je trebalo da se povećaju, u školstvu je forsiran princip celodnevne nastave, a visina državnog kredita za pomoć studentima je prilagođena vremenu. Paketom je predviđeno i više novca za staranje o deci. Privatan doprinos penzionom osiguranju (po svom idejnom tvorcu, političaru SPD Valteru Risteru nazvan „Risterova penzija“) modifikovan je uvođenjem takozvanog „faktora održivosti“, koji je visinu penzije uslovljavao odnosom lica koje uplaćuje doprinos prema licima koja primaju penziju.

Agenda je veću „ličnu odgovornost“ tražila ne samo od nezaposlenih, već i od pacijenata i društava za zdravstveno osiguranje. Brojne stavke koje su ta društva plaćala su ukinute, a građani koji su išli lekaru morali su da plaćaju taksu od 10 evra po kvartalu. Nove zube, krunice i implantate su sada morali da plaćaju u punom iznosu umesto da dele troškove sa poslodavcem.

Prava zaposlenih se smanjuju

U vladinoj izjavi, Šreder je obećao da će Agenda 2010 obezbediti pravdu među generacijama i ojačati temelje zajednice. Bile su to velike reči. Zagovornici reforme govore da Nemačka bez nje danas ne bi tako dobro ekonomski stajala kao danas. Kritičari se žale pre svega na stigmatizaciju miliona Nemaca koji su ostali bez posla i moraju da se bore sa sistemom „Harc IV“.

Reforme jesu „ostvarile enormno veliki uticaj na tržište rada“, kaže Enco Veber sa Instituta za istraživanje zanimanja i tržišta rada. On naglašava da je reforma nekadašnjeg Zavoda za nezaposlene, koja je uvela bolje staranje o ljudima i nalaženje radnih mesta, zaista podstakla ljude da traže nov posao tako da su ga češće i nalazili. Doduše, po uvođenju Agende su najpre procvetali sektor niskih nadnica i loši uslovi rada. „Trend lošeg razvoja za zaposlene je počeo devedesetih godina“, kaže Veber, ali je sa „Harcom IV“ situacija postala još gora.“

Šta je tu još socijaldemokratsko?

Agenda 2010 je nanela ogromnu štetu i Socijaldemokratskoj stranci koja je upala u krizu identiteta. Radnici, nezaposleni i sindikati su na nju sasuli drvlje i kamenje – bez obzira na to što je modernizacija bila reakcija na to „što SPD 80-ih i 90-ih godina više nije mogla da pobedi na izborima“, kako to kaže Matijas Mikus sa Getingenškog instituta za istraživanje demokratije: „Socijaldemokratiji je zapravo oduzeta njena suština“. „SPD je ranije mogla da kaže: dobro, ne pobeđujemo na izborima, ali smo stranka socijalne pravde i bavimo se politikom u interesu malog čoveka. Ali, to je odjednom prestalo da važi. Više se nije znalo: čemu još socijaldemokratija?“

Sada je Martin Šulc najavio da hoće da reformiše delove Agende 2010, a Mikus smatra da mu ne treba verovati: „Gde je Šuls bio 2003. i narednih godina? Ranije nikada nije upao u oči kao kritičar Agende, naprotiv. Do svoje nominacije je uvek branio taj projekat. A sada on za njega odjednom više nije ono pravo“.