Afrika na jugu Italije
1. novembar 2018.
Zalazeće sunce baca dugačke senke preko neasfaltiranog puta i neravnih zidova u četvrti Destra Volturno, u gradiću Kastel Volturno na jugu Italije. Iz kuhinje oronule zgrade šire se mirisi. Deset muškaraca odjednom ulazi u prostoriju. Nakon dugog dana u polju, svi su gladni.
„U Kastel Volturnu zaradiš evro za svaku korpu koju napuniš paradajzom“, kaže 24-godišnji Černo. Upravo se popeo na krov pomoćne zgrade u kojoj je prostorija koju deli s deset zemljaka iz Gambije. Iako živi na obali, Černo ne viđa često more.
Ustaje u cik zore i odlazi do obližnjeg kružnog toka gde ih poslodavci ilegalno angažuju za rad u polju ili na gradilištu. Nakon pet godina provedenih u Italiji, konačno je pronašao malo sigurniji posao. Od decembra će raditi za jednog poljoprivrddnika na polju za dnevnicu od 25 evra. Srećan je zbog toga, kaže da posla nema dovoljno za sve.
Kao u Africi
Kastel Volturno je nešto kao oaza za migrante. Nema policijskih kontrola, a i solidarnost je veća. Tu žive došljaci iz 84 zemlje, ali najviše iz Nigerije i Gane. Prema lokalnim statistikama, od 26.300 stanovnika, 4.300 su stranci.
Ali gradonačelnik Dimitri Ruso veruje da ilegalnih žitelja ima više od 15.000. „Moj grad postao je deponija za sve socijalne bolesti i privlači svaku vrstu sirotinje i otpadnika iz Afrike, ali i sa periferije Napulja“, kaže Ruso.
Izrael dolazi iz grada Ido u Nigeriji. „Imam sve što me čini muškarcem, pa ipak sam prisiljen da prosim“. Taj visoki 29-godišnjak, kao i većina drugih migranata, stigao je tu preko Libije i to još 2011. Otada luta od mesta do mesta u potrazi za nadnicom. Neko vreme je čak proveo i u Nemačkoj, gde je pakovao voće. Ali kada je njegova boravišna dozvola istekla, bio je prisiljen da se vrati u Italiju.
Neko vreme živeo je u Napulju od milostinje, ali mu je tada jedan zemljak ispričao za Kastel Volturno. „Tamo ti je kao u Africi.“ Izrael je sada da se, kako kaže, odmori. Osim toga, soba tu može da se iznajmi za samo 100 evra mesečno. A čitave vile koštaju samo 200 do 400 evra.
Nešto je krenulo po zlu
Niko nije mogao da predvidi da će se Kastel Volturno pretvori u ovo što je danas. Šezdesetih godina ljudi iz srednje klase iz Napulja tu su, duž čitave obale, gradili svoje vikendice za odmor. Ali brza gradnja i nedostatak bilo kakvog urbanističkog plana, uzeli su danak: većina kuća je u vrlo lošem stanju, a isto bi moglo da se kaže i za infrastrukturu.
A onda je povrh svega osamdesetih region Irpinije pogodio zemljotres. Da bi smestila ljude koji su izgubili krov nad glavom, vlada je preuzela neke vikendice u Kastel Volturnu. Mnogi vlasnici kuća postepeno su napuštati grad, a svoje nekretnine izdavali su za mali novac. Ekonomija je kolabirala, a u grad su počeli da dolaze Afrikanci privučeni poslom na poljima sa paradajzom, ovde severno od Napulja.
Danas gradići poput Kastel Volturna ili Peskopagana deluju kao apokaliptična vizija gradića za odmor. Gradića u kojima je nešto krenulo po zlu. Putevi koje niko ne održava, kanalizacija koja ne funkcioniše i dah oronulosti na svakom koraku.
Rat mafijaških klanova
Ruso je došao na vlast 2014, nakon što su centralne vlasti otpustile prethodnu gradsku upravu zbog očiglednih veza s organizovanim kriminalom. Taj region je oduvek bio plodno tlo za Kamoru iz obližnjih Napulja i Kazerte. Godine 2008, mafija je likvidirala šest Afrikanaca kako bi Nigerijskoj mafiji pokazala ko je tu glavni. Žrtve su odabrane nasumice. Nakon hapšenja nekoliko lokalnih mafijaških bosova, Nigerijska mafija ipak je preuzela kontrolu nad trgovinom droga i prostitucijom.
Gradonačelnik Ruso frustriran je zbog slabih rezultata kojima može se da se pohvali njegova administracija. „Škole su od neprocenjive važnosti – pre svega zbog integracije. Ali šta da radim kad nemam novca ni za školski autobus“. Svaku finansijsku godinu okonča deficitom od četiri do pet miliona evra. Mnoge oronule zgrade izuzete su od plaćanja poreza na nekretnine, a većina stanovnika zvanično ne zarađuje ništa, pa tako i ne plaća porez na prihod.
Prihoda nema, ali zato ima rashoda. „Šta mislite, ko plaća odvoz smeća koje proizvode tih 15.000 nevidljivih“, retorički pita Ruso. U julu je zatražio pomoć od Povereništva Evropske komisije za migracije.
Ili prostitucija ili ništa
Mnogima je Rusoov grad poslužio kao sklonište, ali za neke je postao zatvor. 42-godišnja Grejs (pravo ime poznato redakciji) radila je dve godine kao prostitutka. I ona se preselila u Kastel Volturno kako bi pronašla mir – ali nije imala drugog izbora i ponovo je počela da se bavi prostitucijom.
Pre mesec dana lekari su joj odstranili ciste iz materice i zabranili joj svaki oblik seksualnosti. „Otkako sam došla ovamo sve je samo patnja“, kaže Grejs. Ona sada želi da pronađe način kako da se vrati u Nigeriju i tamo pokrene neki biznis. Šansu za neku zaradu vidi ako ode u Nemačku ili Francusku. Ali za sada je osuđena na Kastel Voltrano.