AfD – sasvim normalna stranka?

Na izborima za Bundestag 2025. najjača stranka je – Alternativa za Nemačku. Osvojila je 28,4 odsto glasova birača, više nego Hrišćansko-demokratska unija (CDU), partija kojoj su birači dali 23 procenta glasova, a znatno više od Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) koja je dobila samo 16,5 odsto glasova građana s pravom glasa.

Ovako prve dane na vlasti AfD-a vidi Justus Bender, novinar lista „Frankfurter algemajne cajtung“. Benderova politička fantazija nudi takođe i sliku prvih dana nakon što AfD bude formirala vladu: novi kancelar Andre Pogenburg (koji je u stvarnosti predsednik AfD-a za Saksoniju-Anhalt) odmah je krenuo u sprovođenje programa svoje stranke. Kao prvo, predvideo je smanjenje izdvajanja finansijskih sredstava za partije. Takođe, razmatra da u osnovi zabrani isticanje islamskih simbola u javnosti. Osim toga, „vladajuća“ stranka zalaže se za to da narod ima više prava u odlučivanju.

To jeste danas još uvek utopija, ali tako otprilike vladavinu AfD-a vidi Bender. Taj novinar u svojoj knjizi „Šta hoće AfD?“ priznaje ipak da sve može da bude i potpuno drugačije.

Blaža verzija NPD-a?

Međutim, politikolog iz Drezdena Verner Pacelt sumnja u to da će se AfD na duže staze profilisati kao stranka koja je protiv etabliranih političkih sistema i na kursu fundamentalne opozicije. On smatra da tako ne bi imala uspeha. Pacelt za DW kaže da AfD može politički da preživi samo ako dozvoli mogućnost saradnje s drugim partijama. „AfD koja nastupa kao antisistemska stranka, brzo postaje samo blaža verzija Nacionaldemokratska partija (NPD) i ona bi bila sagledavana kao nešto što je zanemarljivo. Alternativa za Nemačku bi mogla da uradi mnogo više kao eventualni koalicioni partner, nego nekakvim protestom.“

Pritom AfD protest artikuliše polifono, smatra politikolog sa Univerziteta u Magdeburgu Rajner Beker. Ta stranka se, naime, sastoji od više krila – nacionalno-konzervativnog, tržišno-liberalnog i desno-populističkog. „Ona se tako već danas kreće u rasponu od političkog centra, do krajnje desnice. Biračko telo je pritom još uvek strpljivo zbog tih sporenja unutar stranke.“

Nećemo da slušamo moralisanja

Alternativa za Nemačku još uvek je u procesu zrenja i pronalaženja, smatra Verner Pacelt. „Ali čak i kada bi se ona doživljavala kao normalna stranka, dakle stranka koja zna šta hoće i koja je predvidljiva, AfD ni tada ne bi bila normalna partija. I to nije ništa neobično“, kaže Pacler i napominje da ni Zeleni nisu bili „normalna“ partija.

Novinar Justus Bender piše kako AfD želi da spasi građane i to bez da im bilo šta nameće – „da mogu sami u svakom trenutku da odlučuju o svemu i to baš onako kako oni žele; i da ne moraju da slušaju moralne ili praktične primedbe“. A oni su spremni, piše Bender, da to sprovedu i autoritarnim sredstvima. I upravo tu leži ambivalentnost AfD-a. „Radi se o tome da se borbe za slobodu uvijaju u autoritarizam. I o tome kako od zahteva za više demokratije može da nastane diktatura koja je protiv svega što ne odgovara navodnoj volji naroda.“

Ipak, Alternativa za nemačku već zastupa volju jednog dela birača u više od polovine pokrajinskih parlamenata. Verner Pecelt smatra da je to bilo moguće zato što su, bar u jednoj oblasti zastupali stavove koje u međuvremenu zastupa većina – konkretno, kada je reč o izbegličkom pitanju: „A to je da se ne mogu beskonačno primati useljenici, da integracija ne može da uspe po sistemu ’dođite u našu zemlju i radite šta vam je volja’; da je u međuvremenu proterivanje onih koji nisu ostvarili pravo na azil postalo čak i cilj savezne vlade – a na sve to je AfD odavno ukazivala.“

Istina je međutim da ni AfD ne nudi rešenja. Oni obećavaju da će pokrenuti etablirane stranke da dođu do rešenja. „U tom smislu oni su na putu ka normalnoj partiji.“ A da li će na tom putu i ostati, to će se između ostalog videti i na primeru poslanika AfD-a u budućem sazivu Bundestaga. Na njihovom primeru će se meriti da li stranka uspeti u toj meri da ubedi građane, da joj se može dodeliti kompliment – ’to je normalna stranka’. I da li će zaista, kako to fantazira Bender, na izborima 2025. formirati vladu Nemačke.