AfD proračunato ruši tabue
Frauke Petri postigla je ono što je htela. Ponovo. Ona želi da dâ novi prizvuk nemačkom pridevu „völkisch“*. Predsednica Alternative za Nemačku (AfD) svesna je na koji mediji način funkcionišu. Jedna od omiljenih reči starih i novih nacista konačno bi trebalo, kaže Petri, da bude „pozitivno“ shvaćena. „Nedopustivo“ je kada se kaže da „völkisch“ znači „rasistički“, dodaje šefica AfD-a.
Frauke Petri – neustrašiva borkinja za čistoću i nesputano korišćenje nemačkog jezika – naravno da se u toj akrobaciji rečima ne radi o tome. Petri dobro zna koje asocijacije se u Nemačkoj bude s rečju „völkisch“. To je bez sumnje bio borbeni, nacionalsocijalistički pojam koji se od prvog dana tog pokreta kao nit provlačio kroz njihovu ideologiju. Njihovi centralni, antisemitski i rasistički organi, konsekventno su nazivani „Völkischer Beobachter“ (Narodni posmatrači).
Doći do što više desnih birača
Apsolutno nije slučajno što je pojam „völkisch“ nakon 1945. godine dalekosežno nestao iz svakodnevnog jezika. On je bio u upotrebi u dva miljea: desnoektremističkom i naučno-publicističkom. Petri lično, kako kaže, taj pojam nije koristila. I uprkos tome se on sada zalaže za renesansu jedne istorijski opterećene reči. Zašto? Zato što želi da izvuče maksimum birača iz desnog potencijala AfD-a.
Pri tome se Petri sada već služi rušenjem svih tabua. Najnovija provokacija za sada je vrhunac čitavog niza zastranjivanja. Šefica i njeni sledbenici se, najkasnije od početka izbegličke krize, igraju sa ciljanim prekoračenjima granica. Za to postoje tri primera:
- Upotreba vatrenog oružja protiv izbeglica
- Huškanje protiv fudbalskog reprezentativca Žeroma Boatenga
- Otvoreni antisemitizam jedne poslanice u parlamentu nemačke savezne pokrajine Baden-Virtemberg
Izbori u Berlinu ne obećavaju mnogo
Sada je dakle tu i pledoaje o ponovnom vrednovanju reči „völkisch“. To se odlično uklapa u strategiju koju ona lično proklamuje: „Poentiranja, delimično i provokativnim izjavama“, neophodna su kako bi se dobio prostor u medijima. Pri tom je AfD ionako prisutna svuda – ne samo zbog retorike, već i zbog izbornih uspeha.
Možda Petri, gledano iz njenog ugla, na taj način pokušava da ostvari dobar rezultat na izborima za gradski parlament Berlina 18. septembra. Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će AfD da osvoji najviše 15 odsto glasova. Čini se da im je to malo. Trijumfi kao u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji i Saksoniji-Anhaltu ipak nisu nešto što se podrazumeva. U te dve savezne pokrajine desničarski populisti su druga najjača snaga u parlamentu. U nemačkom glavnom gradu AfD će zauzeti tek četvrto ili peto mesto, jer će SPD, CDU, Zeleni, a možda i Levica postići veći uspeh od AfD-a.
Strah od sopstvenog uspeha?
Računica Frauke Petri toliko je neukusna i providna, da se iz nje već može naslutiti nestrpljivost i strah od sopstvenog uspeha. I za tu stranku važi pravilo da nakon reči moraju da uslede dela, a njih je do sada eklatantno nedostajalo. Od poslanika AfD-a u pokrajinskim parlamentima u kojima su prisutni, teško da se nešto do sada moglo čuti – osim borbe za vlast unutar poslaničke grupe. U Štutgartu je ta borba već dovela do podela.
Nakon planiranog ispada Frauke Petri kada je reč o pojmu „völkisch“, verbalnog prostora nema još mnogo. Od otvorenog rasizma nju deli samo još jedan, mali korak.
völkisch – doslovni prevod: narodni, reč međutim predstavlja rasistički pojam koji u Nemačkoj ima izrazito snažnu antisemitsku konotaciju; u vreme nacionalsocijalizma termin je često korišćen kao sinonim za nacionalsocijalistički, prim. ur.