AfD i mladi glasači: strah od budućnosti i razočaranje

 Alternativ za Nemačku (AfD) osnovana je 2013. i tada je imala imidž stranke starijih muškaraca: profesori, preduzetnici s prosedom kosom u odelima koji su kritikovali finansijsku i evropsku politiku kancelarke Angele Merkel.

Jedanaest godina kasnije od toga je malo ostalo. Angela Merkel više nije kancelarka Nemačke, a AfD se drastično promenila. Radikalizovala se, ali se i značajno podmladila. To je postalo očigledno tokom mnogih izbornih kampanja u Nemačkoj u 2024.

Stručne organizovane kampanje za glasove mladih

Antimigraciona Alternativa za Nemačku (AfD) borila se za glasove mladih ljudi u velikim kampanjama. Na primer, u pokrajini Tiringija gde je predsednik pokrajinskog odbora AfD Bjern Heke organizovao motociklistički reli kao završnicu predizborne kampanje. Njegovi pristalice su se vozili na omiljenim mopedom mladih iz istočne Nemačke, firme „Simson“, kroz gradove i sela, ostavljajući iza sebe dim i smrad. Akciju je pratila profesionalno urađena kampanja na TikToku, Instagramu i drugim društvenim mrežama. O tome su izveštavali i drugi mediji.

AfD zapošljava brojne PR stručnjake iz svog desničarskog „predpolja“, kako često nazivaju ekstremno desničarske grupe koje se okupljaju oko stranke. To podstiče atmosferu na društvenim mrežama emotivnim i polarizujućim kampanjama.

S provokativnim porukama poput: „Vlada na semaforu te mrzi“ ili „Nemačka propada“, oni igraju na strahove mnogih mladih ljudi. A odmah zatim nude rešenje: AfD.

Mladi žele vladu koja rešava probleme

Očigledno da ove kampanje imaju uspeha: Na pokrajinskim izborima u Brandenburgu 22. septembra 2024. skoro svaki treći mladi čovek glasao je za AfD. A pre tri godine na izborima za Bundestag, oko 50 odsto mladih ljudi glasalo je za stranke takozvane semafor-vlade, odnosno za Zelene, liberale (FDP) i socijaldemokrate (SPD).

„U očima mladih te tri stranke su podbacile. Nisu uspele da prenesu svoje teme: klimu, obrazovanje, blagostanje, mir“, objašnjava Klaus Hurelman, jedan od najuglednijih istraživača omladine u Nemačkoj u intervjuu za Dojčlandfunk.

Ključno je to što se aktuelna savezna vlada predstavlja kao nesposobna da deluje, rekao je Hurelman. „Mladi ljudi su pragmatični: oni žele vladu koja rešava probleme. A sada postoji stranka koja im obećava nemoguće i govori: 'Glasajte za nas!' Ta stranka je AfD.“

Iz perspektive naučnika, uz razočaranje su i strah mladih od budućnosti. To pokazuje najnovija „Trendstudija“, koju je Hurelman predstavio u proleće 2024.

Prema njoj, mnogi adolescenti i mladi odrasli gledaju pesimistično u budućnost. Brinu se zbog gubitka životnog standarda, rata ili čak zbog toga što neće moći da nađu stan. Rezultati su iznenađujući jer su izgledi za zapošljavanje mladih u Nemačkoj retko kada bili bolji nego danas.

Zašto baš u istočnoj Nemačkoj?

Zašto je, međutim, AfD naročito uspešna u istočnoj Nemačkoj? Prema mišljenju sociologa Stefena Maua sa univerziteta Humbolt u Berlinu, to je povezano s izraženim razlikama između grada i sela. U svojoj knjizi „Nejednako ujedinjeni“ on analizira:

„Na istoku su mnogo veće razlike između mladih ljudi u gradovima i njihovih vršnjaka na selu.“ Izvan urbanih centara dominira AfD, kaže Mau.

Alarmantno je, prema proceni mnogih stručnjaka, što AfD i njena omladinska organizacija u svojim kampanjama sve otvorenije nastupaju sa rasističkim i radikalnim porukama.

Na izbornoj proslavi AfD u Brandenburgu, pristalice omladine ove stranke su glasno i euforično pevale prerađenu pesmu u stilu šlagera i tehna: „Sve ćemo ih deportovati!“, urlala je grupa koja je plesala. U videu za pesmu, autori koriste rasističke klišee o pretećim tamnokosim i tamnoputim strancima koji ugrožavaju Nemačku – dok sebe prikazuju kao plavokose, seksi spasioce Nemačke koji avionima deportuju migrante.

Ovakve nehumane inscenacije, čini se, postaju sve prihvatljivije među mladima. „Ekstremno desničarske, nacionalističke i autoritarne pozicije su u porastu“, objašnjava Klaus Hurelman.

Ipak, kada se posmatra celo društvo, one i dalje predstavljaju manjinu. To potvrđuje studija Univerziteta u Lajpcigu iz 2023. koja pokazuje da samo vrlo mali deo stanovništva u istočnoj Nemačkoj ima duboko ukorenjena ekstremno desničarska uverenja.

Jačati medijsku pismenost mladih u školama

Svi stručnjaci se slažu u jednom: TikTok i slične platforme imaju ogroman uticaj na političke stavove i glasačko ponašanje mladih. Društvene mreže su njihov glavni izvor informacija, a ujedno su i raj za rasističke, ekstremističke i teorijsko-zavereničke video klipove.

Šta može da pomogne protiv toga? Filip Celhof iz berlinskog trusta mozgova „Polisphere“ u razgovoru za DW kaže: „Bolja informisanost. Medijska pismenost i kompetencija su ogromna tema – to mora u škole, to mora u nastavne planove!“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku